Каква смена, толике и колоне

Батровци – Не морају под старе дане да полажу предмете из основне школе, као што је то било с Пајом и Јаретом, али муке камионџија који језде нашим друмовима уопште нису мале.

Не пропитују их историју и дељење разломака, нити морају да знају да певају, као што су морали да науче јунаци популарне ТВ серије из седамдесетих пре него што им је дозвољено да поново возе, али наоружати се стрпљењем обавезан је „реквизит” свакога ко би да данас седне за волан шлепера и упути се ка изласку из наше земље.

Потврдиле су то десетине камионџија с којима је екипа „Политике” разговарала на граничном прелазу Батровци, на граници с Хрватском. Данима су звали нашу редакцију. Кажу, ту се без разлога сатима чека.

– Зашто – питамо их.

Расположени су за разговор.

– Сад ћу ја теби да кажем зашто – започиње један од њих.

– Зато што има правило: каква смена, таква и брзина! И отуд велике колоне. И ’де баш данас дођосте, у четвртак? Данас добро раде, требало је јуче мало овде да снимате. Да видите како се чекало седам, осам сата – речи су којима је екипу „Политике” на граничном прелазу Батровци дочекао А. Г., двадесетосмогодишњи камионџија из Велеса у Македонији.

Обишао је, наставља он на солидном српском, све граничне прелазе по региону.

– Највише је овде гужве и на прелаз Табановци. И то са вашу страну. Чекаш папири, а цариника мрзи да излази стално, него чека да се накупе камиони, па да уради за све заједно. То само овде има. Ја се код вас осећам као код кућу, ал’ често је много споро – жали се он.

Пет година, каже, вози камион. Овај пут је за воланом шлепера пуног паприка. Из родног града вози их у словеначки Марибор.

Његов колега Х. А., из Бугарске, за воланом је 30 година. Ни он не би новинарима да открије име. Стално прелазе границу, кажу, па не би да им имена „изађу у новине”. Српски језик Х. А. помало говори. Али, чини се, довољно да објасни шта му највише смета.

– Гужва, само гужва и чекање смета. Најголем проблем је овде и у Булгарија. Словенија је боља. Има и тамо пуно камиони, ал’ иде брже. А данаске је супер, где сте прошле недеље били – завршава он.

Убрзо га из неколико шлепера у колони гласним сиренима опомињу га да не задржава ред. Пали камион и хита ка прелазу.

У то коначно наилази и камион с домаћим таблицама. И овај шофер је расположен за причу. Али, без снимања и откривања имена. А и како не би био за причу. Очекује га путовање од чак 19 сати! Одредиште му је, ни мање ни више, него – Сицилија. На ово италијанско острво из Шапца вози шлепер пун лима.

– Најгоре је када се човек на граничном прелазу затекне у петак, суботу или недељу. Колоне шлепера су тада малтене до наплатне рампе – каже он.

– Шта вам највише смета? Шта бисте променили да можете и шта бисте волели да цариници прочитају у новинама – питамо га пре него што преко Хрватске и Словеније не похита ка Италији.

– Сметају они цариници који споро раде. А то вам овде зависи од смене. Али, ипак се у Бугарској чека више него овде. Чисто да не претерујемо да је код нас најгоре и да само овде ништа не ваља – каже камионџија, педесетпетогодишњи Б. С.

И он камион вози већ више од 20 година. Постао му је, додаје, друга кућа.

– Ту спавам, ту једем, ту се одмарам, ту све радим. Станем на неки паркинг и преспавам – прича.

Има ли новца за одмор у мотелу?

– Какви у мотелу?! Ако то платим, ништа од пара неће да претекне – јада се.

Стиже још један камион с македонским таблицама. Чини се да шлепери из некадашње јужне југословенске републике овуда често пролазе. Возач отвара врата. И он би мало да поприча. А његов терет много је слађи од металног товара колеге из Шапца.

– Терам пун камион лубеница из Велеса за Словенију – каже тридесетседмогодишњи Н. К. Српски, додаје, одлично говори.

Правило – каква смена, толике и колоне, и он је приметио.

– Гужва вам овде увек зависи од смене. Има неки цариник што три сата гледа у компјутер, а други све заврши зачас. Шта да вам кажем. Овде има тројица који много брзо раде. Највише волим кад налетим на њих – закључује.

А шта је најгоре?

– Најгоре је кад се овде задржим шест сати. За то време бих стигао до Словеније – каже он док спрема папире за царинике.

И то, овај пут, за брзу смену!

С. Деспотовић