Сусрети с творцима атомске бомбе

С обзиром да се у право време нашао на правом месту, професор др Крунослав Суботић из Института „Винча” једини је наш физичар који се срео и разговарао с тројицом твораца атомске бомбе – двојицом Американаца и једним Русом. „Политика” је у прилици да прва објави неке догодовштине.

Глен Сиборг (1912–1999), овенчан Нобеловом наградом за откриће одвајања плутонијума, један је од знаменитих учесника „Менхетн пројекта” и дугогодишњи председник Комисије за атомску енергију САД.

Институт „Хан-Мајтнер” у Берлину уприличио је 1989. научну конференцију поводом 50 година открића фисије.

„Затекао сам се тамо захваљујући позиву једног од организатора, Хелмута Хилшера, с којим сам почео да сарађујем након две и по године проведене у звању гостујућег професора у Националној лабораторији за суперпроводне циклотроне Мичиген универзитета”, сећа се наш саговорник. „Мој домаћин је добио задатак да хитно провери (погрешно) најављени догађај века – хладну фузију, коју су, наводно открили Американци Флејшман и Понс. Зато је мени препустио своје место у друштвеним догађајима, поред осталог да седим за истим столом с Гленом Сиборгом и Џоном Вилером”.

„Сиборг је као председник Комисије за атомску енергију посетио Београд у раним данима „Винче” и био примљен код Александра Ранковића, тадашњег председника Комисије за нуклеарну енергију СФРЈ, и председника Јосипа Броза Тита. Првога је оценио као опасног саговорника, други је на њега оставио умирујући утисак. Мене је, међутим, занимало како оцењује улогу пара Савић-Кири у открићу фисије. Одговор је био језгровит и бритак: Нобелова награда им је измакла због папира (чланка).”

И Џон Вилер (1911–2008), сарадник Алберта Ајнштајна и Нилса Бора (коаутор чувене Бор-Вилер формуле за одређивање вероватноће догађања фисије), учествовао је у „Менхетн пројекту” као челник Института за напредне студије у Принстону, на којем је отац теорије релативности наставио да истражује после бекства из нацистичке Немачке. Он је важио за водећег светског стручњака за природу космоса, а смислио је чувени израз „црна рупа”.

„На мој предлог да одржи предавање у `Винчи` на тему тзв. гравитационих сочива, испољио је занимање, али је замолио да му дам два дана да размисли”, наставља Суботић. „Нестрпљиво сам очекивао одговор. Последњег дана окупљања ми је пришао и рекао: `Млади човече, посаветовао сам се са сарадницима и схватио да ми у мојим годинама здравствено стање не допушта да радим све што бих хтео. Идем само тамо где могу да научим нешто ново, што ће ми убудуће користити`”.

Рус Георгиј Фљоров (1913–1990), оснивач прослављеног Обједињеног нуклеарног института у Дубни, први је схватио какву претњу представља атомска бомба. Зато је Јосифу Висарионовичу Стаљину упутио писмо у којем је предложио да СССР започне с овим истраживањима.

„Упознао сам га у току његове посете `Винчи`, половином осамдесетих. Возећи га по граду, прорекао ми је да ћу бити добар експериментални физичар зато што сам брзо заменио точак на аутомобилу. Годинама сам слушао разноразне приче, а једна од њих је да је од злогласног Берије спасио многе научнике опомињући га да би у случају њиховог `нестанка` настао застој у изради атомске бомбе”, објашњава наш саговорник. „Чинило ми се да су то анегдотска претеривања. Али сам се разуверио, после разговора на једној вечери с Јуријем Гапоновим, који је први добио дозволу да објави историју настанка руске атомске бомбе. Једном згодом је Берија, шеф подухвата, посетио истраживаче и, незадовољан исходом, посумњао у саботажу и упозорио их да, с обзиром на последице, још једном све подробно размотре. Намах ми је постало јасно да је Георгиј Фљоров, заиста, спасио десетине живота”.