Словенац тражи азил у Хрватској
Од нашег сталног дописника
Загреб, 30. новембра – Станар Прихватног центра у Кутини за оне који траже азил у Хрватској од пре неколико дана је и један Словенац: Антон Јудеж (42), бравар по професији, затражио је политички азил, јер је – како тврди у данашњем "Вечерњем листу" – у Словенији прогањан због његовог отпора национализму и ксенофобији "које подстичу државни функционери".
То су, објашњава он, "исти они функционери који су започели рат 1991. године", а да подстичу ксенофобију види се не само из најновијег примера прогањања ромске породице него и по тзв. избрисанима, односно особама (око 18.000) којима су 1991. године одузета грађанска права и ускраћено држављанство Словеније.
Јудеж такође каже да је Алојзу Петерлеу, мајчином братанцу и првом председнику словеначке владе, својевремено рекао да се противи распаду Југославије. Затим се, наводи, сукобио и с црквом, јер јој је замерио да је играла значајну улогу у збивањима у вези с распадом бивше државе, а онда су за њега почели проблеми. Објашњава да је пао у немилост, престали су да му објављују текстове које је слао новинама, тврди да га је пратила тајна служба, а будући да се запослио у шпедицији учестали су инциденти на путу због којих је морао сваки трећи дан да се појављује на суду, због чега више није могао нормално да ради. Није му – каже – преостало ништа друго него да у Хрватској затражи политички азил, а у своју земљу ће се вратити "када се у Словенији промени власт и нестане ксенофобије".
Каква ће бити коначна одлука хрватских власти о захтеву Антона Јудежа видеће после законске процедуре, али већ има мишљења да резултат неће бити позитиван за њега јер се "залетео" откривајући своју "југоносталгију" што у данашњој Хрватској никако није олакшавајућа околност, а још мање предност.
У Хрватској је, иначе, недавно први пут одобрен азил страној особи откако је она самостална држава. Учињено је то једној младој жени из Африке, чији идентитет се у складу са законским одредбама за овакве случајеве не саопштава. Уз помоћ Хрватског правног центра њој је одобрен азил из верских разлога и разлога полног сакаћења жена чему се у својој земљи супротстављала и због тога дошла у опасност.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


