Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Словенац тражи азил у Хрватској

Од нашег сталног дописника
Загреб, 30. новембра – Станар Прихватног центра у Кутини за оне који траже азил у Хрватској од пре неколико дана је и један Словенац: Антон Јудеж (42), бравар по професији, затражио је политички азил, јер је – како тврди у данашњем "Вечерњем листу" – у Словенији прогањан због његовог отпора национализму и ксенофобији "које подстичу државни функционери".

То су, објашњава он, "исти они функционери који су започели рат 1991. године", а да подстичу ксенофобију види се не само из најновијег примера прогањања ромске породице него и по тзв. избрисанима, односно особама (око 18.000) којима су 1991. године одузета грађанска права и ускраћено држављанство Словеније. 

Јудеж такође каже да је Алојзу Петерлеу, мајчином братанцу и првом председнику словеначке владе, својевремено рекао да се противи распаду Југославије. Затим се, наводи, сукобио и с црквом, јер јој је замерио да је играла значајну улогу у збивањима у вези с распадом бивше државе, а онда су за њега почели проблеми. Објашњава да је пао у немилост, престали су да му објављују текстове које је слао новинама, тврди да га је пратила тајна служба, а будући да се запослио у шпедицији учестали су инциденти на путу због којих је морао сваки трећи дан да се појављује на суду, због чега више није могао нормално да ради. Није му – каже – преостало ништа друго него да у Хрватској затражи политички азил, а у своју земљу ће се вратити "када се у Словенији промени власт и нестане ксенофобије".

Каква ће бити коначна одлука хрватских власти о захтеву Антона Јудежа видеће после законске процедуре, али већ има мишљења да резултат неће бити позитиван за њега јер се "залетео" откривајући своју "југоносталгију" што у данашњој Хрватској никако није олакшавајућа околност, а још мање предност.

У Хрватској је, иначе, недавно први пут одобрен азил страној особи откако је она самостална држава. Учињено је то једној младој жени из Африке, чији идентитет се у складу са законским одредбама за овакве случајеве не саопштава. Уз помоћ Хрватског правног центра њој је одобрен азил из верских разлога и разлога полног сакаћења жена чему се у својој земљи супротстављала и због тога дошла у опасност.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.