Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Летовање или глетовање

Летовање или глетовање

Летовање или реновирање стана, чини се, главна је дилема суграђана који на телевизији, седећи у соби одавно зрелој за кречење, гледају рекламе за повољне туристичке аранжмане. И једно и друго за већину је финансијски тешко изводљиво.

Двадесетосмогодишњи Београђанин Никола Б. одрекао се брчкања у мору и лешкарења под сунцобраном да би врата недавно купљеног стана у Новом Београду отворио мајсторима. За хобловање паркета, стругање и фарбање столарије и кречење простора нешто већег од 30 квадрата избројао је 700 евра.

Користио је, руку на срце, тамније боје за кречење, а не јефтинију белу, али суштина је иста – без неколико „евростотки” нема реновирања.

Mајстори се жале да је цена њихових услуга пала последњих година. У ситуацији када је мање посла, искуство и препоруке су главни адути молера, паркетара, керамичара и других чланова „конзилијума” задужених за „лечење” станова.

– Колеге кажу да нема посла. У праву су: керамичар је некада био и по два месеца унапред „распродат”, а сад кад га позовем, он одмах дође. Мени се потрефило да сам истовремено ангажован на два стана, а погодио сам и посао за реновирање два купатила. Али, то је зато што знам много људи па ме препоручују од уста до уста – објашњава мајстор из Београда чија се фирма већ две деценије бави комплетним реновирањем станова.

Као пример пада цене услуга, он наводи да се глетовање и кречење сада наплаћује три евра по квадрату – отприлике двоструко мање него пре неколико година. Толику суму тада је добијао само мајстор који „бојадише”.

Ненад Милутиновић, власник фирме за постављање зидних и подних облога, каже да за доброг мајстора, кога муштерије махом зову по препоруци пријатеља, и зими и лети има посла, али али по знатно нижим ценама него пре неколико година. Гледају људи да прођу и још јефтиније, па зову мајсторе и из унутрашњости. Њихове тарифе су двоструко ниже.

Власници станова често се одлучују да уместо целог стана преуреде само собу у којој је стање најкритичније, или купатило.

Исплативије је, ипак, реновирати одједном него „у епизодама”. Ако се његовим „оперативцима” препусти цела квадратура, мајстор даје најмање 20 одсто попуста.

Још једна последица кризе јесте то што људи, да не би плаћали молера или паркетара, често сами предузимају реновирање уз асистенцију пријатеља или чланова породице. То се на дуги рок мање исплати посебно ако се „пипавији” радови попут оних у купатилу не препусте стручњацима. А онда, кад се убрзо поквари нешто, додатни новац треба издвојити за поправке.

– За стан од педесетак квадрата мајсторима је потребно око месец дана да га реновирају, укључујући хобловање, лакирање паркета, кречење, сређивање купатила... Боље је људима да издвоје новац и тих тридесетак дана па да на дуги рок буду мирни. На пример, ако се паркет добро исхоблује, власници су мирни наредних 30 година. Дрвенарија је нешто деликатнија јер се често приликом фарбања утврди да негде треба загитовати или задихтовати, па процењена цена од око 20 евра по прозору може и знатно да нарасте – објашњава мајстор из Београда.

----------------------------------------------------

Искуства са интернет форума

– Нема веће муке од појединачног ангажовања мајстора. Електричар заврши, керамичар чека водовоџију, молер керамичара, а водовоџија отишао на пецање. А после се сви ваде на неког ко није урадио нешто.

– Треба пратити сваки корак мајстора који реновирају стан и све им говорити како да ураде, јер ако се нешто буде подразумевало или слично, заболеће те глава...
– Са мајсторима треба имати чисто послован однос и показати им да могу и да лете напоље ако забрљају, односно да су замењиви.

Шта налаже кућни ред

Члан 20.

Лица која изводе радове у згради или спољним деловима зграде дужна су да о томе обавесте председника скупштине зграде и да по обављеном послу просторије оставе у реду.

(...)

Други радови, осим радова на инвестиционом одржавању стамбене зграде, не могу се изводити у време које је овом одлуком одређено као време одмора.

Члан 22.

(...) Коришћење разних машина и уређаја, музичких апарата, радио и телевизијског пријемника, као и свирање и певање у стану, односно згради није дозвољено је у време од 13 до 17 часова и од 22 до 5 часова. Станари се у поменутом времену морају понашати на начин који обезбеђује потпуни мир и тишину у згради (време одмора).

Извор: Одлука о кућном реду у стамбеним зградама

Папрено скупе уштеде

Кречење, фарбање столарије, замена паркета, плочица, прекидача или ве-це шоље, радијатора, али без додавања нових ребара, спада у текуће одржавање и грађани не треба да траже ничију дозволу за такве радове. То значи да ће избећи чекање пред шалтерима и трошкове за прибављање решења и сагласности. Та процедура и издатак од неколико стотина евра их очекује ако се упусте у мењање прозора, поправку и замену плинских и инсталација централног грејања, цеви водовода и канализације, телефонских и електроинсталација. То све спада у инвестиционо одржавање.

Решење којим се одобравају радови добија се у року од осам дана. Уз захтев се прибављају докази о праву својине и идејни пројекат, односно технички опис посла.

Овакви грађевински захвати не треба да се раде без лиценцираних инжењера. Импровизације много више коштају, и то не само џеп. Нестручно петљање по конструкцији или инфраструктури може да нанесе штету комшијама, али и да пољуља стабилност зграде. Уколико је реч о адаптацији, промени организације простора у стану, власник мора имати главни пројекат, а ако се мења намена – претварање лође или заједничких просторија у стамбени простор, или стамбеног у пословни – неопходно је платити и накнаду за уређење грађевинског земљишта.

Без локацијске и грађевинске дозволе не би смела да се постави, на пример, баџа (вертикални прозор на крову) јер такав захват (реконструкција) мења спољни изглед зграде.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.