Пола века музичке младости

Суботица – Да ли због тога што је некада живот у Суботици био бољи, разноврснији и лепши, тек Суботичани су носталгични по питању многих тема из прошлости града. Овде никада није прежаљено укидање трамваја, некадашње Палићко језеро у коме су се сви безбедно купали или зграда Народног позоришта која је срушена. Једна од тема које се са носталгијом сећају јесте и музички фестивал „Омладина” који ове године „заокружује” два јубилеја – 50 година од оснивања и 20 година како је престао да се одржава.

У своје време био је то, нема сумње, најмасовнији омладински фестивал, са у потоњим годинама стотинама пријављених, десетинама оних који су наступали и лауреатом коме је ова победа отварала врата југословенске естраде. Фестивал „Омладина” формиран је у оквиру Омладинског културно-уметничког друштва „Младост” а његови иницијатори су били Јосип Ковач, личност која је вишеструко задужила и југословенску и суботичку музичку сцену. Он је отац музичара Корнелија и тада музичара а потом и новинара Михајла Ковача, а унутар ОКУД-а „Младост” формирао је велики оркестар којим руководио дуги низ година. Ковачи, и Александар Јанчкин, као руководилац „Младости”, били су покретачки пар чији су ентузијазам, организационе способности, и жеља да се младима пружи шанса да изразе свој музички таленат били довољни да се формира један од најутицајнијих фестивала.

– Сви с којима смо разговарали у први план истичу да би њихова каријера била другачија, или да је не би ни било да нису били на фестивалу „Омладина” – прича Југослав Ивић, музичар за кога су дани фестивала каже били као државни празник.

Заједно с пријатељима Тихомиром Мишићем и Бранком Козарићем покренуо је музички сајт на којем је један одељак посвећен историји омладинског фестивала. Уз много труда дошли су до података о првим учесницима, а користе прилику да, када у Суботици гостује неко од музичара, забележе и његова сећања на фестивал, свирку, атмосферу.

– Не знамо где је аудио-материјал из тих година и занимљиво је да смо лакше дошли до података из шездесетих него из каснијих година. То доста говори и о нашем немарном односу према нашој прошлости – каже Мишић и додаје да су успели да пронађу многе међу првим учесницима фестивала који су данас у дубокој старости.

Сава Дувњак, који је од 1984. до 1990. био директор фестивала, сматра да је то био и огроман допринос Витомира Симурдића, који је умео да овај фестивал усмери тако да буде актуелан и жив. Иако је радио с пуно воље и жеље да представи најбоље из тадашњих југословенских република, Дувњак је и човек који је направио послeдњи фестивал „Омладина”.

– Он никада није укинут, једноставно, прво словеначки, а затим и остали селектори су рекли да не могу више да бирају групе и учеснике, и 1991. постало је бесмислено да правимо југословенски фестивал – прича Дувњак.

У њему су помешана осећања на то прошло време чији оптимизам и енергија му недостају, али с друге стране, свестан је да је „Омладина” историја и да и поред неколико покушаја да се фестивал поново покрене, то је само на нивоу идеје која ипак нема додирних тачака са данашњим музичким укусом оних којима је намењена.

Уместо набрајања оних који су почели на „Омладини”, а ту су од Корнелија Ковача, Кемала Монтена, Јосипе Лисац, до „Ван Гога” и КУД „Идијоти”, „Кербера”, једноставније рећи да нису наступали само Здравко Чолић и „Бијело дугме”. Али су били у публици.

----------------------------------------------

Интернет продужио живот неким песмама

Пријатељи су се одлучили да сећање на фестивал чувају у овој дигиталној форми која омогућава непрестано допуњавање и освежавање података, а Бранко Козарић примећује и да је Интернет у ствари продужио живот неким песмама и извођачима јер је то сада једини начин да се нека стара нумера чује.

----------------------------------------------

Постојао јер је био спреман да се мења

Занимљиво је да је фестивал који је почео као локални, постао југословенски, а композитори су предавали песме за које нису знали који извођач ће их певати. Све је пратио велики ревијални оркестар „Младости” – аматери којима је то било „ватрено крштење” на великој музичкој сцени. Фестивал је опстао 30 година због тога што је био спреман да се мења како се мењао укус младих, од класичног шлагерског тона, седамдесетих је постао фестивал нових бендова, престао је да их прати оркестар „Младости”, да би осамдесетих наступала југословенска авангарда.