Прети нестанак села

Таква забрињавајућа демографска ситуација на подручју краљевачке општине, која се простире на више од 1.500 квадратних километара и према томе је једна од највећих у Србији, недавно је новинарима предочена на конференцији за медије овдашњег одбора Нове Србије, на којој је др Милош Гостиљац, уз још низ сличних података, апеловао на повратак нарочито младих брачних парова ,,домаћинском и породичном духу", зарад повећања наталитета и заустављања тако неповољних демографских кретања.

Поред поменутих села, где је ситуација најкритичнија, чуло се још и то да број становника опада у осталих четрдесетак планинских села, а повећава се само у четири. Такође, куће су све празније и у 19 равничарских сеоских насеља и на прсте се могу избројати она где је број мештана из године у годину већи. Насупрот томе, у последње две деценије стално се повећава број становника у урбаним деловима општине, у приградским насељима, чак за око 11 одсто годишње, а за девет одсто у самом граду.

Упркос томе што је током деведесетих година број становника у Краљеву повећан због прогнаних Срба за око 25 хиљада и достигао је цифру од око 120 хиљада житеља мање је склопљених бракова, рецимо, током прошле године него крајем осамдесетих. Такође, број новорођене деце никако да достигне цифру од 2.030, колико је било 1988. године, а, нажалост, број умрлих је скоро двоструко већи и током прошле године износио је 986 док је 1988. године живот окончало 520 становника краљевачке општине.

Низ је, наравно, фактора за овако неповољна демографска кретања, али се овде сматра да је од пресудног утицаја материјални положај, односно сиромашење становништва и посебно у планинским селима отежани услови за живот. Сеобе из ових села уследиле су најпре због неизграђене основне инфраструктуре, односно путева, телефонске мреже... а онда и због могућности боље зараде у граду, како је то било раније. Због тога ће, како нам је недавно објаснио председник краљевачке општине др Милош Бабић, знатно више новца бити уложено у рубна подручја општине и баш је недавно у Бреснику, једном од поменутих планинских села, где је ситуација у погледу насељености критична, до самог центра села саграђен асфалтни пут а коју годину раније тамо су уведени и телефони. Тако, када се све сабере државу је свако домаћинство овог села коштало око милион динара, али то може бити и својеврсни експеримент, покушај да се млади, нарочито они беспослени заинтересују за повратак у село у коме су изванредни услови за узгој стоке, рибе и друге послове у пољопривреди.

Својеврсна подршка за такав приступ локалне власти у погледу заустављања процеса ,,пражњења" дошла је недавно и од самих грађана, које су први пут ове године у анкети за коју је подељено око 22 хиљаде листића, ,,креатори" буџета питали у коју област највише треба улагати из општинске касе. Највише одговора, ,,препорука" анкетираних и у селу и у граду било је: за изградњу путева, заштиту животне околине и субвенције у пољопривреди.