Списи о Србима

У оквиру библиотеке "Баштина ратника", чији је иницијатор и покровитељ Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, издавачко предузеће "Утопија" из Београда објавило је у преводу на српски језик, али и у француском изворнику, дело "Списи о Србима" најзначајнијег француског песника епохе романтизма Алфонса де Ламартина.

Превод и обиман предговор Ламартиновом тексту дело је проф. др Јелене Новаковић, шефа Катедре за романистику Филолошког факултета у Београду, док је поговор написао историчар Дејан Ристић, саветник у овом министарству.

Ламартин је, попут бројних својим претходника, дипломата и путописаца, био опчињен једном архаичном формом идеализма окренутог слободи коју је уочио пре свих код Срба, али и код других балканских народа. Његов долазак у Београд, прву велику оријенталну варош чији витки минарети, врева и ускомешаност на улицама испуњеним мноштвом људи одевених у најразличитије одоре, међу којима истовремено одзвања више језика, представљао је доживљај ipse facto. Такав непосредан сусрет са градом који је на Западу сматран вратницама Оријента, моћним утврђењем око кога и за кога су се вековима раније водили крвави ратови и подизале буне, оставио је снажан утисак на Ламартина.

Ламартинова привлачна и емотивна проза, његови ставови у односу на "источно питање", а нарочито велика популарност коју је уживао као песник снажно су окренули јавно мњење у Француској против званичне спољне политике Париза која се заснивала на очувању интегритета Отоманског царства. Бележећи своје утиске са пропутовања Србијом, Ламартин се у више махова дирљивим речима, типичним за једног романтичара, осврнуо на слободарство Срба, а посебно на Ћеле-кулу у Нишу која га није оставила равнодушним. "Српски народ имао је поносито срце које се могло расцепити, али не и савити, као што се не може савити ни срце храста у гори", записао је у свом делу "Историја Турске". Под утиском прича о славној прошлости које је слушао током свог боравка у Србији, посета средњовековним богомољама, утврђеним градовима и бојиштима, Ламартин је био додатно опчињен јединственошћу српске епске поезије.

Ламартинови текстови о Србима који се сада налазе пред новом генерацијом читалаца могу бити од користи у разумевању савременог Балкана и овдашњих држава које су од времена овог великог француског романтичара учиниле крупан цивилизацијски искорак у правцу стварања слободног, демократског и грађанског друштва. Збирно објављивање најзначајнијих Ламартинових осврта о Србима, који махом потичу из његовог Путовања по Оријенту, представља драгоцен и племенит напор да се почетком трећег миленијума припадници два стара европска народа, српског и француског, из угла његових путописних бележака подсете Ламартина, једног од највећих европских песника романтизма, искреног заговорника права на живот и слободу и заљубљеника у тематски, стилски, језички и симболички бескрајно разнолику и богату српску епску поезију.