Да старе не направе нове неправде

До краја 2014. године,у Србији ће сезнати шта коме припада међу грађанима, приватним правним лицима и унутар државног система. Усвајањем, овејесени,закона о враћању одузете имовине и обештећењу, закона о јавној својини, као и законика о својини и другим стварним правима, ова кључна област за развој српске демократије и економије напокон ће бити ваљано и трајно уређена. Један сам од оних који су покушали да спроведу ове реформе пре десет година. Ако су нам европске интеграције подстицај да се тај велики посао заврши, нека то тако и буде. Али, морам да кажем да Европска унија није та која је унела у наш Акциони план доношење закона о реституцији или јавној својини, него смо то урадили ми, рекао језа „Политику” Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије поводом представљања нацрта закона о враћању имовине и обештећењу.

Зашто смо оволико дуго чекали?

Зато што у последњих десет година није успостављен истински дијалог. Имали смо, да карикирам, супротстављене позиције оних који су тражили враћање имовине, независно од њеног правног статуса и оних који су сматрали да оно што је урађено, урађено је и да нема даљих разлога да се нација оптерети тим питањем. Предложени нацрт закона је тачка равнотеже на коју се тако дуго чекало.

Којим принципима сте се руководили док сте писали закон?

Имали смо три принципа. Прво, исправити неправду, тако што ћемо вратити имовину у натури, а тамо где то није могуће, исплатити реално новчано обештећење. Друго, не направити нову неправду тако што би се некоме одузела легално стечена имовина да би се вратила бившем власнику. Треће, све урадити у складу са расположивим средствима нације.

Колико имовине може да буде враћено у изворном облику?

Коначан одговор на то питање имаћемо крајем 2014, после пријављивања одузете имовине и одлучивања о њој. Захтев за враћање имовине мора да садржи доказе о њеном одузимању, вези са бившим власником, о решености оставинске расправе накнадно пронађене имовине међу наследницима.

Удружења грађана за реституцију тврдеда око 90 одсто имовине може да буде враћено у натури. Процена Министарства финансија указивала је на око 10 одсто. Шта је реалније?

Не бих лицитирао са цифрама. Могу само рећи да је једина расположива база података о могућим размерама тражене имовине формирана евидентирањем код републичке Дирекције за имовину на основу Закона из 2005. Она садржи око 130.000 предмета, који представљају 300.000 хектара пољопривредног земљишта, 9.500 хектара грађевинског земљишта, 20.000 кућа, 3.000 станова, или пак 1.000 млинова. Ова база има озбиљне мањкавости,јер евидентирање није подразумевало подношење доказа,нити договор између наследника, тако да у њој има и дуплирања предмета. У сваком случају, приоритет ће имати натурална реституција свугде где се не коси са легалним својинским правом неког другог и уколико није неопходна за функционисање државе.

Зашто давање друге имовине у замену није могућа?

Око те, на први поглед, привлачне идеје, нема острашћености, нити одбијања њеног разматрања. Погледали смо упоредну праксу других земаља и видели да супституције нема или није дала жељене резултате. Она уводи странке у веома неизвесне правне поступке. Која имовина би могла да буде ваљана замена? Шта ако она не постоји? Да ли би се градила? Искуство заштићених станара којима се већ двадесет година дају празна обећања око нових станова за њихове потребе је упозоравајућа. Ако постоји имовина, како би Дирекција за реституцију одлучила да специфичну кућу или земљу понуди једној или другој породици које очекују супституцију? Све то, као и многи други аспекти супституције,уводе опасну дозу дискреције у одлучивању, а самим тим и ризик притисака и корупције. Напокон, мада је нашим Законом о враћању имовине црквама и верским заједницама предвиђена већ шест година, супституција ни код нас није заживела. Ниједно решење није донето. Све то показује да супституција, једна привлачна идеја, нема изгледа да буде ваљано примењена. Много је боље да се понуди свима реално обештећење под истоветним условима.

Шта ћете учинити да се грађани пред законом не нађу у неравноправном положају у односу на цркве?

Сви ће бити третирани на исти начин. Све остало би водило дискриминацији.

У ком јепроценту реално очекивати новчано обештећење?

Знаћемо крајем 2014. колико се враћа у натури, односноколико бивших власника треба да буде обештећено и у ком износу. Онда ћемо укупну основицу за обештећење упоредити са сумом од 200 милијарди динара или око две милијарде евра, која се овим законом гарантује за обештећење и дефинисати коефицијент обештећења. До тада закон предвиђа аконтацију која износи 10 одсто основице за све и 50 одсто основице за кориснике новчане социјалне помоћи до максималних 10.000 евра.

Када ће почети исплата аконтације?

Три месеца по утврђивању основице за сваки појединачни захтев. Другим речима, грађани неће морати да чекају 2015,када ће бити емитоване државне обвезнице за обештећење да би имали корист од овог процеса. Употребићемо за аконтацију 110 милиона евра са рачуна за реституцију Трезора код НБС, прикупљених кроз приватизацију и конверзију права на грађевинско земљиште. Ако буде потребно, обезбедићемо из буџета додатна средства.

У ком проценту тржишне вредности су обештећени бивши власници у другим земљама?

Како где. У Словачкој је то било око 40 одсто, али то ништа не значи за нас. У неким земљама,попут Хрватске,је предвиђено и максимално обештећење од пола милиона евра по наследнику. Најлибералнији закони су предвидели лимит од милион евра. О томе ће се одлучити када се донесе закон о обвезницама.

Пуно бивших власника, који се надају исплати, мисли да је у неравноправном положају у односу на оне којима ће имовина бити враћена?

Битно је да нема никакве дискриминације међу грађанима. Ништа не гарантује да ће враћање у натури бити повољније. Ако некоме буде враћен локал у центру Београду, нико не може бити сигуран да ће та особа, због кризе и других околности, успети да га прода или изда. Нема аутоматизма. Нанама је да успоставимо равноправне услове за све.

Шта ће бити са закупцима државне имовине која треба да буде враћена?

Својина се враћа, а закупнина мора остати на истом нивоу две године за локале и остале некретнине и три године за земљиште. После истека тог периода они ће се договарати око услова.

Уколико власник жели да прода имовину, ко има право прече куповине?

Држава. Ту одредбу смо унели у нацрт закона, поучени искуством Мађарске, Чешке и Румуније.

Када могу да се очекују прва решења о враћању имовине?

Уколико постоји државна имовина око које нема спора између наследника нема разлога да она не буде враћена одмах по усвајању закона и спровођења процедуре. Наш циљ је да се прва враћања у натури десе и прве аконтације исплате следеће године.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Приватизована предузећа нису предмет реституције. Има ли неких изузетака?

Само уколико је у уговору о приватизацији специфично назначена имовина која би могла да буде предмет реституције. За све остале случајеве се примењује принцип правне сигурности за купца предузећа. Од момента усвајања закона о враћању имовине биће онемогућена продаја тражене имовине кроз приватизацију.