Da stare ne naprave nove nepravde

Do kraja 2014. godine,u Srbiji će seznati šta kome pripada među građanima, privatnim pravnim licima i unutar državnog sistema. Usvajanjem, ovejeseni,zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, zakona o javnoj svojini, kao i zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima, ova ključna oblast za razvoj srpske demokratije i ekonomije napokon će biti valjano i trajno uređena. Jedan sam od onih koji su pokušali da sprovedu ove reforme pre deset godina. Ako su nam evropske integracije podsticaj da se taj veliki posao završi, neka to tako i bude. Ali, moram da kažem da Evropska unija nije ta koja je unela u naš Akcioni plan donošenje zakona o restituciji ili javnoj svojini, nego smo to uradili mi, rekao jeza „Politiku” Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije povodom predstavljanja nacrta zakona o vraćanju imovine i obeštećenju.

Zašto smo ovoliko dugo čekali?

Zato što u poslednjih deset godina nije uspostavljen istinski dijalog. Imali smo, da karikiram, suprotstavljene pozicije onih koji su tražili vraćanje imovine, nezavisno od njenog pravnog statusa i onih koji su smatrali da ono što je urađeno, urađeno je i da nema daljih razloga da se nacija optereti tim pitanjem. Predloženi nacrt zakona je tačka ravnoteže na koju se tako dugo čekalo.

Kojim principima ste se rukovodili dok ste pisali zakon?

Imali smo tri principa. Prvo, ispraviti nepravdu, tako što ćemo vratiti imovinu u naturi, a tamo gde to nije moguće, isplatiti realno novčano obeštećenje. Drugo, ne napraviti novu nepravdu tako što bi se nekome oduzela legalno stečena imovina da bi se vratila bivšem vlasniku. Treće, sve uraditi u skladu sa raspoloživim sredstvima nacije.

Koliko imovine može da bude vraćeno u izvornom obliku?

Konačan odgovor na to pitanje imaćemo krajem 2014, posle prijavljivanja oduzete imovine i odlučivanja o njoj. Zahtev za vraćanje imovine mora da sadrži dokaze o njenom oduzimanju, vezi sa bivšim vlasnikom, o rešenosti ostavinske rasprave naknadno pronađene imovine među naslednicima.

Udruženja građana za restituciju tvrdeda oko 90 odsto imovine može da bude vraćeno u naturi. Procena Ministarstva finansija ukazivala je na oko 10 odsto. Šta je realnije?

Ne bih licitirao sa ciframa. Mogu samo reći da je jedina raspoloživa baza podataka o mogućim razmerama tražene imovine formirana evidentiranjem kod republičke Direkcije za imovinu na osnovu Zakona iz 2005. Ona sadrži oko 130.000 predmeta, koji predstavljaju 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, 9.500 hektara građevinskog zemljišta, 20.000 kuća, 3.000 stanova, ili pak 1.000 mlinova. Ova baza ima ozbiljne manjkavosti,jer evidentiranje nije podrazumevalo podnošenje dokaza,niti dogovor između naslednika, tako da u njoj ima i dupliranja predmeta. U svakom slučaju, prioritet će imati naturalna restitucija svugde gde se ne kosi sa legalnim svojinskim pravom nekog drugog i ukoliko nije neophodna za funkcionisanje države.

Zašto davanje druge imovine u zamenu nije moguća?

Oko te, na prvi pogled, privlačne ideje, nema ostrašćenosti, niti odbijanja njenog razmatranja. Pogledali smo uporednu praksu drugih zemalja i videli da supstitucije nema ili nije dala željene rezultate. Ona uvodi stranke u veoma neizvesne pravne postupke. Koja imovina bi mogla da bude valjana zamena? Šta ako ona ne postoji? Da li bi se gradila? Iskustvo zaštićenih stanara kojima se već dvadeset godina daju prazna obećanja oko novih stanova za njihove potrebe je upozoravajuća. Ako postoji imovina, kako bi Direkcija za restituciju odlučila da specifičnu kuću ili zemlju ponudi jednoj ili drugoj porodici koje očekuju supstituciju? Sve to, kao i mnogi drugi aspekti supstitucije,uvode opasnu dozu diskrecije u odlučivanju, a samim tim i rizik pritisaka i korupcije. Napokon, mada je našim Zakonom o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama predviđena već šest godina, supstitucija ni kod nas nije zaživela. Nijedno rešenje nije doneto. Sve to pokazuje da supstitucija, jedna privlačna ideja, nema izgleda da bude valjano primenjena. Mnogo je bolje da se ponudi svima realno obeštećenje pod istovetnim uslovima.

Šta ćete učiniti da se građani pred zakonom ne nađu u neravnopravnom položaju u odnosu na crkve?

Svi će biti tretirani na isti način. Sve ostalo bi vodilo diskriminaciji.

U kom jeprocentu realno očekivati novčano obeštećenje?

Znaćemo krajem 2014. koliko se vraća u naturi, odnosnokoliko bivših vlasnika treba da bude obeštećeno i u kom iznosu. Onda ćemo ukupnu osnovicu za obeštećenje uporediti sa sumom od 200 milijardi dinara ili oko dve milijarde evra, koja se ovim zakonom garantuje za obeštećenje i definisati koeficijent obeštećenja. Do tada zakon predviđa akontaciju koja iznosi 10 odsto osnovice za sve i 50 odsto osnovice za korisnike novčane socijalne pomoći do maksimalnih 10.000 evra.

Kada će početi isplata akontacije?

Tri meseca po utvrđivanju osnovice za svaki pojedinačni zahtev. Drugim rečima, građani neće morati da čekaju 2015,kada će biti emitovane državne obveznice za obeštećenje da bi imali korist od ovog procesa. Upotrebićemo za akontaciju 110 miliona evra sa računa za restituciju Trezora kod NBS, prikupljenih kroz privatizaciju i konverziju prava na građevinsko zemljište. Ako bude potrebno, obezbedićemo iz budžeta dodatna sredstva.

U kom procentu tržišne vrednosti su obeštećeni bivši vlasnici u drugim zemljama?

Kako gde. U Slovačkoj je to bilo oko 40 odsto, ali to ništa ne znači za nas. U nekim zemljama,poput Hrvatske,je predviđeno i maksimalno obeštećenje od pola miliona evra po nasledniku. Najliberalniji zakoni su predvideli limit od milion evra. O tome će se odlučiti kada se donese zakon o obveznicama.

Puno bivših vlasnika, koji se nadaju isplati, misli da je u neravnopravnom položaju u odnosu na one kojima će imovina biti vraćena?

Bitno je da nema nikakve diskriminacije među građanima. Ništa ne garantuje da će vraćanje u naturi biti povoljnije. Ako nekome bude vraćen lokal u centru Beogradu, niko ne može biti siguran da će ta osoba, zbog krize i drugih okolnosti, uspeti da ga proda ili izda. Nema automatizma. Nanama je da uspostavimo ravnopravne uslove za sve.

Šta će biti sa zakupcima državne imovine koja treba da bude vraćena?

Svojina se vraća, a zakupnina mora ostati na istom nivou dve godine za lokale i ostale nekretnine i tri godine za zemljište. Posle isteka tog perioda oni će se dogovarati oko uslova.

Ukoliko vlasnik želi da proda imovinu, ko ima pravo preče kupovine?

Država. Tu odredbu smo uneli u nacrt zakona, poučeni iskustvom Mađarske, Češke i Rumunije.

Kada mogu da se očekuju prva rešenja o vraćanju imovine?

Ukoliko postoji državna imovina oko koje nema spora između naslednika nema razloga da ona ne bude vraćena odmah po usvajanju zakona i sprovođenja procedure. Naš cilj je da se prva vraćanja u naturi dese i prve akontacije isplate sledeće godine.

Marijana Avakumović

-----------------------------------------------------------

Privatizovana preduzeća nisu predmet restitucije. Ima li nekih izuzetaka?

Samo ukoliko je u ugovoru o privatizaciji specifično naznačena imovina koja bi mogla da bude predmet restitucije. Za sve ostale slučajeve se primenjuje princip pravne sigurnosti za kupca preduzeća. Od momenta usvajanja zakona o vraćanju imovine biće onemogućena prodaja tražene imovine kroz privatizaciju.