Пет понуда за Бор

Укупно пет понуда пристигло је у законском року за куповину Рударско-топионичарског басена Бор, саопштено је јуче у Агенцији за приватизацију која ће у складу с тендерском процедуром прво проверити да ли оне испуњавају квалификационе услове из тендера. Тек онда ће бити саопштене своте које су понуђене за куповину, инвестициони програм и заштиту животне средине и биће формирана тендерска листа.

Прва је пристигла понуда америчког конзорцијума "Симон Металурџик" који сачињавају три фирме. Приликом јавног отварања понуда представљао га је Симон Бернард Луис за кога је речено да је као физичко лице откупио тендерску документацију.

Друга понуда пристигла је од румунске фирме "Купрон", трећа од "Амалко лимитида" са Кипра, четврта од "Страјкфорса", такође са Кипра, за који се сазнаје да је огранак руског "Бејзикелементса" Олега Дерипаске. Према редоследу подношења последња је стигла понуда Зорана Дракулића, односно његовог "Истпоинта" у конзорцијуму са фирмом ОРН из Лондона.

Иначе, укупно 23 компаније из свих делова света откупиле су тендерску документацију, а 16 је уплатило надокнаду од 10.000 долара чиме су стекли статус учесника на тендеру.

Тендер за продају РТБ Бор расписан је 1. септембра. Њиме је предвиђена продаја басена у целини, што значи да се купцима нуди "линија бакра", односно основна имовина Рудника бакра "Бор", "Мајданпек" и Топионице са рафинацијом, укључујући и пренос припадајућих експлоататорских права.

Рок за подношење понуда првобитно је био 30. октобар, али га је Агенција, имајући у виду обим заинтересованости, продужила до 22. новембра.

Почетна цена је 266,7 милиона долара. Очекује се, међутим, да она буде премашена и да инвестиције достигну од 700 милиона до милијарду долара.

Члан Тендерске комисије и председник Општине Бор Бранислав Ранкић негодовао је јуче због начина приватизације РТБ-а, којим се продаје целокупна имовина компаније уз право на експлоатацију рудника, укључујући и још некоришћена налазишта Борска река и Чока Марин. Он је оценио да су дугови РТБ-а прецењени и да износе само 77 милиона долара и упозорио будуће власнике да ће имати велике проблеме око имовинско-правних односа са локалном самоуправом, пошто је Басен власник неких комуналних предузећа и грађевинског земљишта на којем су изграђени објекти локалних власти.

Вршилац дужности директора РТБ-а и заменик председника Тендерске комисије Миодраг Цонић навео је да дугови те компаније премашују 600 милиона долара, да од 2001. године држави не плаћа порезе и доприносе на плате и да месечно добија око 20 милиона динара субвенција.

--------------------------------------------------------------------------

Користи и штете од продаје

БОР – У Бору се тек очекују званична реаговања о успешности управо завршене приватизације овдашњег комбината бакра. Извесно је при том да ће представници пословодства ове компаније оценити да је велики посао успешно окончан, у интересу радника и грађана Бора и Мајданпека, као и других места где се прерађује овдашњи бакар.

О истој теми општински парламенти Бора и Мајданпека заузели су, међутим, сасвим другачији став. Локалне самоуправе и већински синдикат борске компаније проценили су, наиме, да званична стратегија Владе Србије о приватизацији борског комбината, коју подржава актуелно пословодство борске компаније, није у интересу радника и грађана овог краја.

Штетно је, веле, то што се имовина компаније и стратешка сировина наше земље продају у целости странцима, без већинског учешћа државе у тој имовини. Не ваља ни то што се све продаје по знатно нижој цени од стварне и што бивши и садашњи радници овог комбината немају учешће у бесплатним акцијама.

Поједини стручњаци борског комбината и неки познати српски стручњаци сачинили су с тим у вези неку своју, паралелну,  "стратегију" у којој се, рецимо, тврди да се имовина борског комбината продаје по цени готово пет пута нижој од стварне. Ти стручњаци, сем тога, процењују да у званичној стратегији није узето у обзир да је цена бакра на светском тржишту већ три године изузетно повољна и да ће повољна бити и наредних десет година, па и дуже. Досадашња стратегија, кажу ови стручњаци, "превидела" је да смо због инертности државе у минуле три године већ изгубили око 400 милиона долара чистог профита и да ће Србија бити на штети и наредних година, између осталог и зато што држава неће имати контролни пакет акција, па неће моћи да контролише евентуалног купца из иностранства. А "превиђа" и то да подручје Бора и Мајданпека под земљом има резерве руде и за наредних 100 година.
С.Тодоровић

-------------------------------------------------------------------------

Није коначна цена

Присталице званичне владине стратегије сматрају да ће борски комбинат, баш као и највећи део подручја Тимочке крајине, после продаје имати највише користи од будућих инвестиција. Истина, тендером је било утврђено да имовина борског комбината вреди 266,7 милиона долара и да инвестиције у рударство и металургију не буду мање од 70 милиона долара, али извесно је да ће странци инвестирати знатно више, у сопственом интересу.

Очекује се да ће бити уложено најмање 300 милиона долара, а једна од заинтересованих компанија (амерички "Хајтек") наговестио је инвестицију вредну милијарду и 700 милиона долара. А представници румунског "Купрома" обећали су да ће изградити потпуно нову савремену топионицу бакра и тиме Боране ослободити готово свих еколошких невоља. Примамљива су била и обећања руског "Базног елемента"...