„Хладна бронза” спречила крађу спомен-плоче
Плоча са споменика Николи Тесли код зграде техничких факултета у Булевару краља Александра трећи пут за три године нашла се на удару вандала. Ни то што само изгледом подсећа на бронзу, а заправо је израђена од материјала безвредног за крадљивце, није је сачувало да не буде одваљена са постамента. „Хладна бронза”, сировина од које је направљена, ипак је донекле помогла: спазивши да није од племенитог метала, починиоци су бацили обележје уместо да га однесу. Плоча са именом и презименом великог научника је пронађена, налази се у згради факултета и ускоро ће бити враћена на споменик.
Од 2008, када је први пут насилно скинуто и украдено, обележје у булевару постало је симбол бахатости лопова који препродају овакве предмете, али претопљене на нелегалним отпадима. За такву „репутацију” заслужна је поновна крађа из маја прошле године. Тада је страдала копија вредна 94.000 динара, постављена два месеца пошто је нестао оригинал.
Крађе обележја и предмета од бакра и бронзе до тада су у Београду постале већ редовна појава. Минулих година нестајале су спомен-плоче композиторима Јосипу Славенском и Петру Коњовићу – ову потоњу „поштени” крадљивци вратили су на место – обележје на улазу у Манакову кућу, месингана вешала са Новог гробља на којима су нацисти вешали родољубе за време окупације... Забележене су и похаре читавих скулптура – такође са Новог гробља својевремено је нестало дело Ота Лога „У језгру два”, док је на Карабурми однета биста Маријане Грегоран. Минуле године украдено је шест бронзаних голубова са фонтане „Буђење” на Калемегдану, као и скулптура „Дечак са крчагом” са Чукур чесме, коју је полиција нашла у деловима на отпаду у Крњачи.
Све су то били разлози због којих је у јавности заживела идеја да се обележја убудуће праве од сировина које не могу да се претопе. Својеврсна проба нове „доктрине” била је управо плоча на Теслином споменику. Октобра 2010. вајар Звонко Новаковић сачинио је њену реплику од „хладне бронзе”, комбинације бронзе и вештачких материјала. Израда, коју је финансирао град, коштала је 80.000 динара, али судећи по догађају од пре неколико дана – исплатило се.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


