Конкурс за нову електрану

Несташица струје на Балкану озбиљно прети да током зиме замрачи не само наше станове већ и станове у суседним земљама. Суша је погодила цео регион. Уз то, од 1. јануара 2007. године престају с радом последња два блока у нуклеарној електрани Козлодуј, што ће само појачати енергетску кризу.

Надлежни у Електропривреди Србије тврде да је спас у изградњи нове термоелектране у републици или у куповини електране у некој од држава у окружењу из које би се снабдевала домаћинства и привреда у Србији. За грађане, али и за државу, најјефтинији је и најбољи други избор и то из више разлога. Најважнији је што би то постројење одмах производило струју и не би морало да се чека чак пет година колико је потребно да се изгради нова електране у Србији.

Немогућа мисија

Енергетски стручњаци тврде да би куповина једне електране била велики стратешки потез ЕПС-а, јер ће све остале државе добити постројења за производњу струје око 2011. године. То значи да би у том раздобљу ЕПС имао значајан капацитет за тржишну утакмицу. Са купљеном електраном наша држава би постала регионални енергетски лидер. Сасвим је сигурно да би увоз струје престао, а вероватно би било и извоза. 

Међутим, то је тренутно само жеља ЕПС-а. Недостатак новца у овом јавном предузећу основни је разлог зашто је то "немогућа мисија". Управо због тога што ЕПС није профитабилна фирма која може да уђе у такве велике стратешке пројекте, у овој компанији најављују да ће се окренути изградњи нове електране снаге 700 мегавата и то са неким великим стратешким партнером. Електрана ће се снабдевати угљем из Колубарског басена и очекује се да ће бити готова, у најбољем случају, тек 2011. године. Како ЕПС нема новац за те инвестиције, у нову фирму, независног произвођача електричне енергије, ЕПС би унео непокретну имовину, а страни инвеститори, који су већ показали интерес да учествују у градњи, као улог би унели оно што ЕПС нема – новац. Укупна инвестиција у електрану и нови коп угља је, у зависности од варијанте за коју се одлуче партнери, око милијарду евра.

Мањак угља

Други проблем са којим се ове зиме суочавају у ЕПС-у јесте већ поменута суша. Наиме, доток воде на Дрини и Дунаву, на тамошње хидроелектране, један је од најмањих у овом веку. Производња струје је за трећину мања од плана, а потрошња велика.

Мањак струје се надокнађује производњом из термоелектрана, коришћењем воде из акумулационих језера и угља са депонија. Термоелектране дају око 20 одсто више струје него што је планирано. Уз то, и увоз спречава проблеме у снабдевању. Како се суша наставља, а потрошња је за око четири одсто већа од плана, ЕПС ће ускоро посегнути за додатним увозом.

У наредним годинама проблем ће представљати и недовољна производња угља са копова, јер рудници не могу да одговоре потребама "освежених" и "подмлађених" термоелектрана. Наредне три године, док не прораде нови рударски капацитети, мањак угља ће бити око три милиона тона годишње. У производњи електричне енергије то је око две милијарде киловат-часова мање на годишњем нивоу, управо колико недостаје.

-------------------------------------------------------------------------

Све скупљи киловати

У недостатку своје електране, уз овакву сушну годину и неконтролисану потрошњу најјевтинијег енергента, увоз је императив. У августу, када је ЕПС уговарао прве количине из увоза, киловат-сат је коштао 4,8 центи у просеку. Сада је цена између шест и седам центи, а у кризним периодима може достићи чак и 10 центи за киловат-сат. Када има струје на тржишту, она има нижу цену, а када је нема, као сада, набавља се за много више новца. Ипак, упркос свему, из ЕПС-а стижу уверавања да рестрикција неће бити.