Испод Јупитерове коже

Јупитерове усковитлане облаке можете опазити кроз обичан телескоп који сте купили у продавници. Али да изблиза осмотрите побеснеле олује, прошаране попречним руменим шарама, које се протежу стотинама хиљада километара око полутара, морате се приближити највећој планети у Сунчевој породици.

Американци су одлучили да завире испод подивљалог океана гасова и течности и да открију шта се крије у самом средишту планете. У походе му шаљу летелицу, накрцанус девет свакојаких справа, коју су назвали по сестри и супрузи врховног римског божанства – Јунони.

Наше познавање не досеже, метафорично казано, ни испод саме коже, објашњава Скот Болтон из Југозападног истраживачког института, главнокомандујући у овом подухвату. Чак ни „Галилеј”, који је 1995. заронио у Јупитерове облаке, није уснимио више од 0,2 одсто површине!

И течни и метални

А планетологе копкају многе непознанице. Колико је пространа „Велика црвена мрља”? У којим количинама има воде? Какви се необични материјали налазе близу самог средишта?

„Јунона” неће заронити у Јупитерове облаке, надлетаће годину дана изнад највиших, на висини од 5.000 километара, што је најближе осматрање до сада предузето. Уздуж и попреко, како се народски каже, да би се исцртала карта гравитационог поља, на основу које ће се касније одгонетати шта се све скрива дубоко у унутрашњости.

Познато је да је Јупитер сачињен претежно од водоника, али су једино највиши спољашњи слојеви у гасовитом стању. На великим дубинама високе температуре и огромни притисци претварају га, према истраживачким претпоставкама, у необичан вид материје – течни метални водоник, налик свима знаној клижућој живи у термометрима.

У тајанственом царству течног водоника, из којег у непрестаном комешању извире електрицитет, по свему судећи, настаје веома снажно магнетно поље, које ће, први пут, својим осетљивим уређајима измерити „Јунона”. И после тога ће планетолози нацртати како изгледа тај невидљиви и моћни покретач (динамо) на Јупитеру. Успут ће микроталасним радиометрима, свакако, испитати гасовити омотач (атмосфера).

Колико су ови уређаји осетљиви? Толико да измере температуру и количину воде на притисцима 50 пута већим него што је „Галилеј” могао.

Највеће ауроре

Вода на Јупитеру посебно занима научнике. Због чега? У оптицају су две преовлађујуће претпоставке: прва подразумева да се планета обликовала, мање-више, на данашњем растојању од матичне звезде, друга указује да се образовала кудикамо даље и да се накнадно приближила Сунцу. Можете ли да замислите колики је неред унаоколо изазвало померање тако велике планете?

Из двеју замисли проистекли су опречни закључци у вези с обиљем воде. Очекује се да својим мерењима, најзад, пресуди „Јунона” – да једно или оба искључи из будућих разматрања.

И напослетку, сазнаћемо шта узрокује појаву ауроре на Јупитеру, највећег излива поларне светлости у Сунчевом систему. На Земљи она настаје због судара убрзаних сунчевих електрона и атома у горњим слојевима атмосфере, у којима се претежно испушта кисеоник (зеленкаста боја).

Иако је Јупитер, отприлике, десет пута шири од наше планете у струку, он се два и по пута брже окреће око своје осе. Ако обрћете тако огроман магнет, шта добијате? Електрични генератор. Побуђено електрично поље убрзава честице ка половима, на којима се аурора појављује. Али док падају у виду кише, чини се као да су их избацили вулкани са сателита Ио. За сада је то нерешива загонетка.

Део тајни „петог камена од Сунца” разоткриће и камера на летелици која ће на Земљу слати снимке боље него што је икада то урадио свемирски телескоп „Хабл”.

Сусрет два божанства, Јуноне и Јупитера, одиграће се тек 2016. године.А већ следеће, када обави поверени задатак, сјуриће се као камиказа у последњи загрљај с највећом планетом Сунчеве породице.

----------------------------------------------------------------------- 

Црвени вртлог

Јупитер је пета по реду планета од Сунца, веома живописних боја зато што је сачињена од 86 одсто водоника и 14 одсто хелијума, уз веома мало метана, амонијака, воде, етана, германијума, угљен-моноксида... Температура у највишим деловима облака спусти се до 145 Целзијусових степени испод нуле, ближе средишту је кудикамо топлије, а у самом језгру жива се попне на, чак, 24.000 степени, што је врелије него на површини Сунца!

Најупечатљивија спољашња ознака по којој га препознају зове се „Велика црвена мрља”, три пута већа од Земље, а то је вртлог гаса на чијим ивицама брзина достиже око 360 километара на сат.

---------------------------------------------------------------------- 

Будни заштитник

Колико нас је пута највећа планета у Сунчевој породици спасла истребљења?

Пре деценију и по на Јупитер се срушио 21 остатак комете Шумејкер-Леви 9, што је убрзо посведочено телевизијском сликом. Нагађало се да су такве појаве прилично ретке, одједном се – из мало знаних разлога – испоставља да предвиђање није тачно! Занимљиво је да се џиновска планета понаша попут „космичког усисивача” ловећи и гутајући свакојаке отпатке који унаоколо лутају: најчешће репатице које су се запутиле ка нашој звезди из најудаљенијих кутака Сунчевог система (претежно из Кајперовог појаса на самом рубу) и остатке преостале након обликовања планета и њихових сателита.

Својом моћном привлачном силом (гравитација), он досеже веома далеко и привлачи све што му се довољно приближи изигравајући, у ствари, увек будног Земљиног заштитника.

 ----------------------------------------------------------------

Сунчево напајање

Аутоматску (роботска) летелицу „Јунону”, која подсећа на ветрењачу, погониће сунчево зрачење н путовању дугом 3,2 милијарде километара. Енергија ће јој, наиме, притицати из три крила у облику правоугаоника, дугачка 8,8 и широка 2,7 метара.

Имајући у виду да је Јупитер удаљен од Сунца 800 милиона километара, напајање у близини највеће планете ослабиће, чак, 35 пута (око 400 вати) у односу на кружење око Земље.