Без крша и лома

Гомила дотрајалих лавора, зарђалих бојлера и лимених буради, наслагане кутије, мадраци, а међу њима и кревети, у току јучерашњег дана су у еколошкој акцији радника "Зеленила" пребачени са Великог ратног острва на обалу Саве код Новог Београда одакле су одвезени на депонију у Винчи.

Део отпада је на острво допловио Дунавом још пролетос у време поплава, а део су донели пољопривредници који овде гаје купус, пасуљ и остало поврће. Иницијатори еколошке акције уклањања крша и лома су надлежни из Службе за заштићена природна добра, обале и приобаља при "Зеленилу", којем је пре више од годину дана Велико ратно острво поверено на старање.

Према речима Слободана Станковића, руководиоца службе, први корак у чишћењу острвског приобаља је крчење терена.

– До сада је очишћено више од 100.000 квадратних метара земљаних површина и стаза. Пре више од месец дана, у оквиру исте акције, избацили смо око две стотине џакова са "пет" амбалажом. Првом фазом радова предвиђено је уклањање физичког отпада. Да би геодетска истраживања терена била настављена, потребно је најпре обавити снимање терена које траје већ два месеца, а биће завршено за четири – казао је Станковић.

Надлежни најављују да ће ових дана почети и акција обележавања све три зоне заштите природног амбијента, иначе познатог птичјег резервата надомак града. Спољни појас овога, како га називају, предела изузетних одлика који је под заштитом државе требало би ускоро да буде обележен постављањем жутих табли. Унутрашње острвске зоне биће обележене, како најављују у "Зеленилу", најкасније до краја године.

– Требало би напоменути да ће табле у унутрашњем прстену Великог ратног острва бити привремено постављене, јер геодетски снимци терена нису још завршени – додао је руководилац Службе за заштићена природна добра, обале и приобаља.

У зони рекреације, која обухвата унутрашње делове острва, обрадиве површине, ливадске површине приобаља према Дунавцу које су и сада делимично заузете бесправно изграђеним објектима, као и локацију јавног пристана са заштитном зоном у ширини од десет метара која повезује ову локацију са плажом Лидо, већ десетак дана се уклања непожељна вегетација. Трактор "мунчар" свакодневно меље коровску биљку багремац у коју је доста земљишта зарасло. Уклањањем корова посао радника који претоварају кабасто смеће у камионе знатно је олакшан. Еколошка акција ће, најављују надлежни, трајати колико временски услови буду дозвољавали, јер са првим већим кишама тврдо тло претвориће се у блато, па ће механизација "Зеленила" морати да буде пребачена на копно.

-------------------------------------------------------------------------

Брдашца за животиње

Због поплава, бројне животињске врсте на Великом ратном острву годинама уназад страдају. Примера ради, много зечева и срна, покушавајући да се спасе од надошле водене стихије, прошле године удавило се пливајући до обале. Да се то више не би догодило, "Зеленило" је направило план по којем ће на острву бити направљена вештачка брда да би, у ситуацијама када је земља под водом, животиње имале где да се склоне од водене стихије.

-------------------------------------------------------------------------

Три зоне заштите

За 167 хектара укупне површине овог природног добра утврђене су три зоне са различитим режимом заштите. Зона заштите природе, односно режим заштите првог степена има карактер специјалног резервата природе и обухвата Мало ратно острво у целини, зону приобаља Великог ратног острва, шумски комплекс, влажна подручја унутар Великог ратног острва и водене површине око Малог ратног острва. Осим већ поменуте зоне рекреације, трећа зона туризма обухвата плажу Лидо са планираним проширењем где се може организовати туристичко-рекреативна понуда. Генералним планом Београда до 2021. године утврђен је статус Великог ратног острва као јавног и трајног добра које чини фиксни елемент система зеленила у престоници.