Ви гасом а ми ратом

У случају да некој чланици НАТО ускрати енергију, Русија би се могла суочити с војном интервенцијом пакта – следи из предлога за преиначење члана 5. уговора о Северноатлантском савезу за који се залаже сенатор САД Ричард Лугар, приспео у Ригу у мисији лобирања алијансе за америчку идеју.

Реч је о параграфу у којем се каже да ће се "оружани напад на једну или више" чланица НАТО у Европи или Северној Америци "сматрати нападом на све њих заједно", па ће уследити усклађена акција пакта, укључујући и употребу силе, како "би се обновили и одржали међународни мир и безбедност". У Лугаровој интерпретацији, речник ове одредбе требало би променити, тако да се "енергетски ембарго против једне земље чланице може сматрати нападом на савез", интерпретира Мевлуд Катик, лондонски аналитичар који је био у Риги и разговарао са републиканским сенатором.

Катик каже, популарисана измена текста споразума уобличена је специјално због Москве. Конструисана је "да би одвратила Русију од употребе својих енергетских резерви и проводног капацитета као инструмената геополитичког застрашивања".

Радијатор или тенк 

"У предстојећим деценијама, највероватнији извор оружаних конфликата у европском театру и околним регионима биће недостајућа енергија и манипулација", цитиран је Лугар. "Било би неодговорно да НАТО одбије да се укључи у енергетску безбедност, када је сасвим јасно да радна места, здравље и безбедност наших данашњих економија и друштава зависе од довољности и правовремене расположивости различитих енергетских извора", цитиран је.

"Морамо признати да је на крају крајева врло мала разлика између чланице присиљене да се покори спољној присили искључивањем енергије, и чланице суочене с војном блокадом или другом војном демонстрацијом на границама", рекао је сенатор. "Употреба енергије као једног оружја није теоретска претња будућности; то се управо догађа", рекао је.

Другим речима, нападнут хладним радијатором или тенком биће ти исто.

Говорећи Мевлуду Катику, Ричард Лугар (окорели хладноратовски непријатељ СССР и Руса) каже да његова иницијатива "ужива подршку међу творцима политике у Вашингтону". Али, ако је реч о њеној прихватљивости за НАТО – "то и јесте оно због чега сам овде", у Риги . "О томе ћу с њима говорити", рекао је.

Лугарово обраћање форуму шефова држава и влада НАТО уследило је 27. новембра, а одређени ехо сенаторове поруке запажен је сутрадан, у речима генералног секретара пакта Јап де Хоп Схефера да, "у епохи глобализације, практично сваки социјални проблем може брзо ескалирати у безбедносни изазов".

Сви који су следили ову садржајну линију самита лако су могли извући закључак – да су елементи Лугарових иновација неким волшебним случајем били на жељеном месту, зимско искључивање руског гаса Украјини, да је и Кијев којим случајем био у НАТО, било би "безбедносни изазов" Русије пакту.

Пољска карта

Управо тај замишљени пример и јесте тачка којом се стиже до праве "америчке теме" на овом тек завршеном самиту НАТО.

Његово питање бр. 2 био је Авганистан. Не мало важна ствар, с обзиром на то што хитно треба прибавити неког вољног да гурне главу у торбу, у пустињи централне Азије. Али питање бр. 1 било је демонстрирати подршку САД унутаревропском источном антируском блоку око Пољске. Требало је тријумфално стати чизмом баш у енклави Балтика, на откинути совјетски комад, и рећи Грузији и Украјини: Не колебајте се, Вашингтон је уз вас.

И Русији рећи, такође – ако мислите да ћете уцењивати гасом, спремите се за војно суочавање.

Разигравање "пољске карте" могло би постати глогов колац идејама западних држава око Немачке (не рачунајући, дабоме, Британију) – о широкој паневропској сарадњи истока и запада континента кроз процесе интересног преплитања.

"Употреба" Пољака одлично иде наруку руским ксенофобима, непријатељима Путиновог "западњаштва" у европској политици. Ускоро ће председнички избори, и Америка, уколико Лугар и тај камп у Вашингтону буду вредни, могла би можда подрити позиције тог општеевропског зближавања и афирмације интереса Европе да што тешње сарађује с Москвом.

"Овде, у Риги, савезници јасно дају на знање да врата учлањивања у НАТО остају отворена", поручио је председник Буш Украјинцима – уколико се ови предомисле, с обзиром на то што је јавно мишљење у земљи претежно против те идеје.

Ово регрутовање против Русије, уз саму границу земље не обећава Вашингтону боље разумевање с Кремљом, најмање док не прођу и једни и други председнички избори и не искаже се можда нека друга политика, за наставак коегзистенције. До тада, Русима остаје да "гланцају ракете", бранећи монопол приступа својим гасним пољима.