Vi gasom a mi ratom

U slučaju da nekoj članici NATO uskrati energiju, Rusija bi se mogla suočiti s vojnom intervencijom pakta – sledi iz predloga za preinačenje člana 5. ugovora o Severnoatlantskom savezu za koji se zalaže senator SAD Ričard Lugar, prispeo u Rigu u misiji lobiranja alijanse za američku ideju.

Reč je o paragrafu u kojem se kaže da će se "oružani napad na jednu ili više" članica NATO u Evropi ili Severnoj Americi "smatrati napadom na sve njih zajedno", pa će uslediti usklađena akcija pakta, uključujući i upotrebu sile, kako "bi se obnovili i održali međunarodni mir i bezbednost". U Lugarovoj interpretaciji, rečnik ove odredbe trebalo bi promeniti, tako da se "energetski embargo protiv jedne zemlje članice može smatrati napadom na savez", interpretira Mevlud Katik, londonski analitičar koji je bio u Rigi i razgovarao sa republikanskim senatorom.

Katik kaže, popularisana izmena teksta sporazuma uobličena je specijalno zbog Moskve. Konstruisana je "da bi odvratila Rusiju od upotrebe svojih energetskih rezervi i provodnog kapaciteta kao instrumenata geopolitičkog zastrašivanja".

Radijator ili tenk 

"U predstojećim decenijama, najverovatniji izvor oružanih konflikata u evropskom teatru i okolnim regionima biće nedostajuća energija i manipulacija", citiran je Lugar. "Bilo bi neodgovorno da NATO odbije da se uključi u energetsku bezbednost, kada je sasvim jasno da radna mesta, zdravlje i bezbednost naših današnjih ekonomija i društava zavise od dovoljnosti i pravovremene raspoloživosti različitih energetskih izvora", citiran je.

"Moramo priznati da je na kraju krajeva vrlo mala razlika između članice prisiljene da se pokori spoljnoj prisili isključivanjem energije, i članice suočene s vojnom blokadom ili drugom vojnom demonstracijom na granicama", rekao je senator. "Upotreba energije kao jednog oružja nije teoretska pretnja budućnosti; to se upravo događa", rekao je.

Drugim rečima, napadnut hladnim radijatorom ili tenkom biće ti isto.

Govoreći Mevludu Katiku, Ričard Lugar (okoreli hladnoratovski neprijatelj SSSR i Rusa) kaže da njegova inicijativa "uživa podršku među tvorcima politike u Vašingtonu". Ali, ako je reč o njenoj prihvatljivosti za NATO – "to i jeste ono zbog čega sam ovde", u Rigi . "O tome ću s njima govoriti", rekao je.

Lugarovo obraćanje forumu šefova država i vlada NATO usledilo je 27. novembra, a određeni eho senatorove poruke zapažen je sutradan, u rečima generalnog sekretara pakta Jap de Hop Shefera da, "u epohi globalizacije, praktično svaki socijalni problem može brzo eskalirati u bezbednosni izazov".

Svi koji su sledili ovu sadržajnu liniju samita lako su mogli izvući zaključak – da su elementi Lugarovih inovacija nekim volšebnim slučajem bili na željenom mestu, zimsko isključivanje ruskog gasa Ukrajini, da je i Kijev kojim slučajem bio u NATO, bilo bi "bezbednosni izazov" Rusije paktu.

Poljska karta

Upravo taj zamišljeni primer i jeste tačka kojom se stiže do prave "američke teme" na ovom tek završenom samitu NATO.

Njegovo pitanje br. 2 bio je Avganistan. Ne malo važna stvar, s obzirom na to što hitno treba pribaviti nekog voljnog da gurne glavu u torbu, u pustinji centralne Azije. Ali pitanje br. 1 bilo je demonstrirati podršku SAD unutarevropskom istočnom antiruskom bloku oko Poljske. Trebalo je trijumfalno stati čizmom baš u enklavi Baltika, na otkinuti sovjetski komad, i reći Gruziji i Ukrajini: Ne kolebajte se, Vašington je uz vas.

I Rusiji reći, takođe – ako mislite da ćete ucenjivati gasom, spremite se za vojno suočavanje.

Razigravanje "poljske karte" moglo bi postati glogov kolac idejama zapadnih država oko Nemačke (ne računajući, dabome, Britaniju) – o širokoj panevropskoj saradnji istoka i zapada kontinenta kroz procese interesnog preplitanja.

"Upotreba" Poljaka odlično ide naruku ruskim ksenofobima, neprijateljima Putinovog "zapadnjaštva" u evropskoj politici. Uskoro će predsednički izbori, i Amerika, ukoliko Lugar i taj kamp u Vašingtonu budu vredni, mogla bi možda podriti pozicije tog opšteevropskog zbližavanja i afirmacije interesa Evrope da što tešnje sarađuje s Moskvom.

"Ovde, u Rigi, saveznici jasno daju na znanje da vrata učlanjivanja u NATO ostaju otvorena", poručio je predsednik Buš Ukrajincima – ukoliko se ovi predomisle, s obzirom na to što je javno mišljenje u zemlji pretežno protiv te ideje.

Ovo regrutovanje protiv Rusije, uz samu granicu zemlje ne obećava Vašingtonu bolje razumevanje s Kremljom, najmanje dok ne prođu i jedni i drugi predsednički izbori i ne iskaže se možda neka druga politika, za nastavak koegzistencije. Do tada, Rusima ostaje da "glancaju rakete", braneći monopol pristupa svojim gasnim poljima.