Ирачки ћорсокак

АМЕРИЧКА АВАНТУРА У ИРАКУ све више личи на народну причу са поруком "пустио бих ја њега, али неће он мене". Од маја 2003. године када је председник Буш прогласио победу над Садамом Хусеином није протекло много воде Тигром и Еуфратом а већ готово да нико не спомиње тај војни "тријумф". Најмоћнија држава на свету и њен лидер сада "разбијају" главу како да се ишчупају из ирачког ћорсокака препуног насиља и људске патње.

Изаћи из Ирака, али како? Подвијена репа као својевремено из Вијетнама? Такво понижење једина суперсила на планети никако не жели да поново доживи због чега САД грозничаво траже излаз који би, колико-толико, сачувао амерички образ.

Неки најновији потези председника Џорџа Буша потврђују процене да је Бела кућа дефинитивно принуђена на промену политике према Ираку. Буш је већ обавио разговор с ирачким премијером Нуријем ал Маликијем а најављени су и његови сусрети с утицајним шиитским вођом Абделом Хакимом ал Хакимом и сунитским вицепремијером Тареком ал Хашемијем. Све то говори да је Вашингтон спреман да у директним контактима с представницима ирачких шиита и сунита потражи решење за окончање крвавих сукоба у Ираку које већ многи дефинишу као грађански рат.

Паралелно с напорима да се нешто паметно уради на ирачком терену бележе се и неки други покушаји да се разреши ирачки "чвор". Један такав учинила је експертска комисија америчког Конгреса с бившим државним секретаром Џејмсом Бејкером на челу.

Поменута, десеточлана комисија Конгреса – по пет демократа и републиканаца –сачинила је извештај о ирачком проблему који ће бити обелодањен средином наредне недеље, али су неки детаљи већ "процурели" у јавност. Бејкер и његови стручњаци предлажу Бушу повлачење америчких трупа из Ирака које би почело, непрецизираног датума, наредне године. Конкретно САД би повукле 15 бригада – 45 до 75 хиљада војника. Предвиђена је, истовремено, и промена мандата америчких трупа које би убудуће пружале само "подршку" ирачким властима и њиховој армији.

Занимљиво је да комисија предлаже да САД покрену нову блискоисточну мировну иницијативу која би обухватала и директне преговоре са Сиријом и Ираном.

Комисија Конгреса формирана је у марту ове године с циљем да помогне председнику и његовој администрацији у решавању ирачког проблема. Њене препоруке нису за председника Буша обавезујуће, али аналитичари истичу да оне имају велику тежину посебно због чињенице да су усвојене једногласно.

Без обзира на све непријатнији, нарастајући унутрашњи притисак у САД да амерички војници што пре напусте Ирак, Џорџ Буш неће одмах пресећи дилеме око нове ирачке политике. Сачекаће још два плана – Савета за националну безбедност и Пентагона – који ће такође понудити неку излазну стратегију.

У међувремену амерички генерали праве планове за слање додатних трупа у Ирак где већ ратује око 150 хиљада њихових војника а на исту тему огласио се и ирански председник Ахмадинежад.

"Не могу да замислим да амерички народ одобрава трошење милијарди долара из државног буџета на војну авантуру у Ираку", поручио је Американцима, у отвореном писму, шеф иранске државе позивајући их на устанак против Бушове "политике принуде, насиља и неправде".

ПОСЛЕ ВИШЕМЕСЕЧНОГ ЗАТИШЈА поново је оживљен "атомски" неспоразум Ирана и Запада. Званично је потврђено да ће се наредне недеље поново разговарати о наметању извесних међународних санкција Техерану због његовог одбијања да одустане од развоја сопственог нуклеарног програма.

Европска тројка: Француска, Велика Британија и Немачка, срочила је одговарајући предлог резолуције који је прослеђен сталним чланицама Савета безбедности. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров изјавио је, тим поводом, да је заказан састанак политичких директора министарстава иностраних послова шест држава, пет земаља с правом вета у Савету безбедности и Немачке. Њихов задатак је да приближе ставове заговорника чврсте руке о односима с Ираном (САД, Француска, Велика Британија и Немачке) и Русије и Кине које се противе оштром кажњавању Техерана.

Неколико сличних ранијих покушаја окончано је неуспехом.