Колубарска битка за енергетску стабилност

С негативним имиџом је као са угљеном прашином. Тешко се чисти, a може и да експлодира. Зато је и тешко рећи да ли је Рударски басен Колубара коначно прошао кроз програм претпрања и откувавања, после злоупотреба са закупом приватне механизације од 2003. до 2008. године и продајом угља повлашћеним велетрговцима. У последње две године Србију с времена на време озбиљно потресе ова политичка, финансијска и корупционашка афера у једном од најзначајнијих привредних друштава у земљи. У Лазаревцу већ напамет знају неколико фраза: да се на Колубари заснива производња сваког другог киловат-сата електричне енергије утрошене у Србији. Да Колубара производи 30 милиона тона угља годишње, радећи непрекидно 24 сата у три смене. И да је функција главнокомандујућег у рударском басену надомак Лазаревца једна од значајнијих кадровских позиција у држави. На микроплану, у Лазаревцу, Лајковцу и Убу, па све до Аранђеловца и Љига, генерални директор Колубаре је, једноставно – и бог и батина.

Небојша Ћеран је на тој позицији нешто више од две године. За то време, фамозни трошкови закупа механизације су смањени за око 40 милиона евра прошле године – у односу на 2008. а Ћеран очекује да ће се и ове године наставити истим темпом уштеде.

– Не иде тако брзо с враћањем доброг реномеа фирме. Истражни органи су током ових месеци из Колубаре узели десетине хиљада докумената и сигуран сам да ће та истрага показати шта је права истина о том закупу механизације у прошлости.То је интерес државе и Колубаре. Да се једном та прича заврши и пређе на много важније ствари – каже Ћеран. Он је посебно осетљив када се каже да је Колубара на државном буџету.

(/slika2)– Ми живимо од ископа угља. Не трошимо буџетске паре, већ смо један од већих пунилаца буџета!

Како је, онда, Колубара почела да га пуни, уместо да га празни? Директор одговара да је смањење трошкова механизације постигнуто на неколико начина. Смањење су, најпре, цене закупа.Ограничен је обим радног ангажовања машина на пет-шест сати дневно, како се не би догађало да се евидентира рад машине од 22 до 24 часа без паузе.

– Само су те мере дале резултате 2009. године. После спроведеног тендера исте јесени, све је поновљено. Добили смо ниже цене ангажовања механизације и ограничили време ангажовања машина на 5,5 сати дневно – објашњава Ћеран.

Лазаревац к’о Лазаревац. Када је директор срезао трошкове, почеле су да се испредају приче да је ангажовао специјалне људе који на коповима пажљиво контролишу ангажовање машина.

– Нису то специјални људи, него је сада прецизније дефинисано ко је одговоран за надзор – смеје се директор.

И прошле и ове године, Колубара купује сопствену механизацију, како би се приближила остварењу циља – престанку ангажовања приватних машина.

– Ми и дан-данас више од 80 одсто посла обављамо сопственом механизацијом. У последње две године набавили смо двадесетак јединица тешке механизације (булдожера, багера), затим 25 камиона и двадесетак нових теренских возила за превоз радника. Тражимо и кредит код домаћих банака у вредности од пет милиона евра за набавку још 10 до 15 јединица тешке механизације, што ће још више смањити трошкове закупа – наставља директор.

Да ли он претерује када каже да је најважнији посао у ЕПС-у, а можда, и у држави, реализација инвестиционог циклуса управо у рударском басену Колубара?

Колубара је заиста за првих шест месеци ове године од седам до осам одсто пребацила производњу и угља и откривке, али басен мора да реализује процес отварања нових копова у наредних пет година.

– Гаси се поље Д, које је деценијама давало 40 одсто наше производње угља. Да би избегли огроман дебаланс у производњи угља који се надвија над Колубаром и целим ЕПС-ом већ неколико година, морамо брзо да развијемо рударску делатност на пољу Ц и Е, као и на „Јужном пољу”. У ове сврхе годишње морамо да инвестирамо између 120 и 150 милиона евра – најављује наш саговорник. Тек када се опише какве логистичке и инжењеријске акције следе, јасно је да Србију у наредном петогодишњем плану тек чека права „Колубарска битка”.

Добар део инвестиционих средстава намењен је експропријацији, алиостатак одлази у финансирање грађевинских радова и набавку основне рударске опреме.Жаргонски речено, каже Ћеран, то су она чудовишта која вире из рудника.

Највећи посао експропријације јесте пресељење Вреоца и гробља. Али, изазовне експропријације тек предстоје у неколико месних заједница...Треба преселити барошевачко гробље, изместити реку Колубару, регулисати ток реке Пештан...Треба изместити и део Ибарске магистрале, као и део пруге Београд–Бар.

Када Ћеран најављује ове послове, он одбија могућност да ће их држава у потпуности финансирати.

–Прошле године, на бази оствареног прихода, успели смо да сопственим средствима инвестирамо 80 милиона евра без задужења. То смо успели добрим производним резултатима. Наравно да постоји могућност да се још више уштеди. Ви овакав систем можете утезати и утезати...Колубара је већ две године позитивна фирма која има профит из пословних односа из 2009. и 2010. године. Тај профит износи 20 милиона евра из биланса успеха. Ригорозном контролом трошкова одржавања, те трошкове смо спустили за десетак милиона евра у односу на 2007. или 2008. годину, што је такође огромна сума. Подигли смо, такође, приход од продаје угља за широку потрошњу другачијом политиком цена. За две године, цене смо подигли за 30 одсто, и то не из разлога што смо монополисти, јер тржиште то дозвољава. Колубара има интерес да заради више, а да мање зараде препродавци на стовариштима. Кроз ово повећање цена, такође смо повећали приход за десетак милиона евра – констатује генерални директор „Колубаре”.

Александар Апостоловски