И компјутери „криви” за кризу

У јеку светске финансијске кризе пажњу привлачи расправа - ко подстиче, каже се, апокалипсу? Да ли је кривац невидљива рука моћника или неко трећи?

Берзански стручњаци тврде да компјутерски програми којима се купују и продају акције, битно утичу на раст и пад курсева. Израчунато је да постотак „кривице“ компјутера за финансијску кризу износи, у најмању руку 37,88 одсто.

О чему је реч? Играчи на срећу који изазивају своју и туђу судбину куповином и продајом акција, коцкари који су кладионице заменили берзама, препуштају специјализованим компјутерским програмима гро одлука о трговини акцијама. Без команде власника, компјутери купују и продају акције - ако им, опет електронским путем, пристигну вести о променама курсева, прогнозама раста или пада акција.

Према расположивим подацима, око пет милиона компјутера велеакционара– који жонглирају билионима евра и долара– диже у висине, или руши, курсеве на берзама. Од Њујорка, преко Лондона, до Токија...

Један од основних механизама који утиче на електронске одлуке компјутера јесте „Лексикон“ (Lexicon), рачунско информативни сервис концерна Дау Џонс који управља и водећим финансијским дневником „Вол стрит џорналом“. Посебност „Лексикона“ је у томе да је у потпуности искљученљудски фактор. Сервис не анализира, не даје прогнозе, не коментарише догађања... Његова информација ослања се на бројке и статистике, које електронском брзином (пре)усмеравају рад компјутера...

Хај-фреквенси-трејдинг и Алго-трејдинг су називи за овакве трговине акцијама. Њихова популарност се образлаже и чињеницом да своје податке црпе од својих клијената и из база актуелних података светских лидера у одређеним доменима привреде. Другим речима, Дау Џонс је у свако доба дана и ноћи кадар да уважи раст или пад производње – код Џенерал моторса и Фолксвагена, код немачког концерна челичана Тисен-Круп...

Програми ове врсте, наравно, не могу наудити привредним џиновима, попут поменутих концерна, али могу и те како утицати на осетљиве берзанске балансе, и више од тога – преко ноћи могу „изибрисати хиљаде или десетине хиљада радних места. Некима овакви резултати доносе баснословно богатство. Друге бацају на дно испод социјалних лествица, стрмоглављују у беду и немаштину...

Парафразирајући израз из Гетеовог Фауста, могла би се рећи да је реч о велоциферијанском карактеру берзанске политике: Гете је кованицу осмислио од латинске речи „брзина“ (velocitas) и „луцифер“, односно ђаво.