Завртање руке у очекивању кандидатуре

Да ли је после завршетка „хашке приче” почео завршни притисак на Београд да се определи између Европске уније и Косова? За првог потпредседника владе Ивицу Дачића нема дилеме да управо то стоји иза Тачијеве акције. Ово је, како каже, идеалан моменат да се пошто више нема Хашког трибунала као препреке, Србија натера да прође испод своје црвене линије када је реч о Косову и Метохији. Дачић тврди и да је таква политика потпуно погрешна и да то јача антиевропске снаге у земљи.

Већ неко време из Брисела и Вашингтона стижу захтеви Србији да са Косовом успостави добросуседске односе. Како је, недавно, рекла Наташа Батлер, представница за штампу европског комесара за проширење Штефана Филеа, „Европска унија не поставља Србији формалан услов да призна независност Косова да би се придружила унији, али су добросуседски односи и регионална сарадња услов који мора бити испуњен за чланство у ЕУ”.

Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива објашњава да је Београд стално прелазио преко другог дела реченице која је стизала са запада и потенцирао само онај део да признање Косова није услов.

„Очигледно нисмо тражили објашњење шта значи формулација добросуседски односи. То је политички језик и зато се траже прецизирања, објашњења и кораци и путеви да се ти добросуседски односи остваре. Ово што је Тачи урадио не доприноси таквим односима. Сада се тражи решење између те две опције – признања и добросуседских односа”, каже Дерета и наглашава да је први пут двоје људи на терену преговарало око врло конкретних ствари и „изгледа успело да пронађе решења која су компромисна, помало на штету обе стране”.

Према мишљењу Владислава Јовановића, бившег министра за иностране послове СРЈ, Србија се просто „наместила” западу са својом превеликом жељом да што пре добије кандидатуру.

„Пошто очекујемо кандидатуру на јесен никада неће бити тако повољна ситуација као сада да нам заврну руку и да нас натерају на неко капиталније попуштање. Добросуседство или формално признање – није шија него врат како каже наш народ. Американци би врло брзо објаснили да то значи исто и свет би тако схватио”, оцењује Јовановић.

Он очекује да ће после овога што је, како каже, запад извео заједно са Тачијем, ићи на ново заоштравање све дотле док нас не натерају да „прогутамо жабу”.

„Ми смо се припремали за то ’гутање жабе’, посебно од проглашења косовске независности и признања која су уследила јер нисмо адекватно реаговали. Није требало тако лако пружити руку онима који су признали независност Косова и то питање изоловати од питања целокупних односа са државом која је тако поступила. То одговара њима, а никако није смело да одговара и нама”, сматра Јовановић.

Србија, према његовим мишљењу, никако не би смела да прихвати став који већ неко време потенцирају поједине странке, да је битно штитити Србе на Косову, а са територијом шта буде. Међутим, дуже време се, како каже, јавност припрема за тако нешто.

За Дерету је, међутим, управо кључно питање какав је положај Срба на Косову.

„Косово је у фази стварања државе и њихов напор да остваре суверенитет на целој територији је очекиван. Оно што није очекивано је начин на који третирају Србе и уопште мањине на Косову. И то је нешто чиме наша држава треба да се бави. Заштита наших грађана од самовоље и од ускраћивања неких права која им по уставима, законима, конвенцијама декларацијама припадају”, мишљења је Дерета.

Наша власт, како каже, стално покушава да јавности представи да је Косово проблем који нама намеће Америка и ЕУ. Међутим, то је како каже био наш унутрашњи државни проблем, а ми га нисмо решавали како је требало. Њега чуди да је било ко изнађен да се сада питање Косова поставља у једној тако дефинитивној форми.