Zavrtanje ruke u očekivanju kandidature

Da li je posle završetka „haške priče” počeo završni pritisak na Beograd da se opredeli između Evropske unije i Kosova? Za prvog potpredsednika vlade Ivicu Dačića nema dileme da upravo to stoji iza Tačijeve akcije. Ovo je, kako kaže, idealan momenat da se pošto više nema Haškog tribunala kao prepreke, Srbija natera da prođe ispod svoje crvene linije kada je reč o Kosovu i Metohiji. Dačić tvrdi i da je takva politika potpuno pogrešna i da to jača antievropske snage u zemlji.

Već neko vreme iz Brisela i Vašingtona stižu zahtevi Srbiji da sa Kosovom uspostavi dobrosusedske odnose. Kako je, nedavno, rekla Nataša Batler, predstavnica za štampu evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, „Evropska unija ne postavlja Srbiji formalan uslov da prizna nezavisnost Kosova da bi se pridružila uniji, ali su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja uslov koji mora biti ispunjen za članstvo u EU”.

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa objašnjava da je Beograd stalno prelazio preko drugog dela rečenice koja je stizala sa zapada i potencirao samo onaj deo da priznanje Kosova nije uslov.

„Očigledno nismo tražili objašnjenje šta znači formulacija dobrosusedski odnosi. To je politički jezik i zato se traže preciziranja, objašnjenja i koraci i putevi da se ti dobrosusedski odnosi ostvare. Ovo što je Tači uradio ne doprinosi takvim odnosima. Sada se traži rešenje između te dve opcije – priznanja i dobrosusedskih odnosa”, kaže Dereta i naglašava da je prvi put dvoje ljudi na terenu pregovaralo oko vrlo konkretnih stvari i „izgleda uspelo da pronađe rešenja koja su kompromisna, pomalo na štetu obe strane”.

Prema mišljenju Vladislava Jovanovića, bivšeg ministra za inostrane poslove SRJ, Srbija se prosto „namestila” zapadu sa svojom prevelikom željom da što pre dobije kandidaturu.

„Pošto očekujemo kandidaturu na jesen nikada neće biti tako povoljna situacija kao sada da nam zavrnu ruku i da nas nateraju na neko kapitalnije popuštanje. Dobrosusedstvo ili formalno priznanje – nije šija nego vrat kako kaže naš narod. Amerikanci bi vrlo brzo objasnili da to znači isto i svet bi tako shvatio”, ocenjuje Jovanović.

On očekuje da će posle ovoga što je, kako kaže, zapad izveo zajedno sa Tačijem, ići na novo zaoštravanje sve dotle dok nas ne nateraju da „progutamo žabu”.

„Mi smo se pripremali za to ’gutanje žabe’, posebno od proglašenja kosovske nezavisnosti i priznanja koja su usledila jer nismo adekvatno reagovali. Nije trebalo tako lako pružiti ruku onima koji su priznali nezavisnost Kosova i to pitanje izolovati od pitanja celokupnih odnosa sa državom koja je tako postupila. To odgovara njima, a nikako nije smelo da odgovara i nama”, smatra Jovanović.

Srbija, prema njegovim mišljenju, nikako ne bi smela da prihvati stav koji već neko vreme potenciraju pojedine stranke, da je bitno štititi Srbe na Kosovu, a sa teritorijom šta bude. Međutim, duže vreme se, kako kaže, javnost priprema za tako nešto.

Za Deretu je, međutim, upravo ključno pitanje kakav je položaj Srba na Kosovu.

„Kosovo je u fazi stvaranja države i njihov napor da ostvare suverenitet na celoj teritoriji je očekivan. Ono što nije očekivano je način na koji tretiraju Srbe i uopšte manjine na Kosovu. I to je nešto čime naša država treba da se bavi. Zaštita naših građana od samovolje i od uskraćivanja nekih prava koja im po ustavima, zakonima, konvencijama deklaracijama pripadaju”, mišljenja je Dereta.

Naša vlast, kako kaže, stalno pokušava da javnosti predstavi da je Kosovo problem koji nama nameće Amerika i EU. Međutim, to je kako kaže bio naš unutrašnji državni problem, a mi ga nismo rešavali kako je trebalo. Njega čudi da je bilo ko iznađen da se sada pitanje Kosova postavlja u jednoj tako definitivnoj formi.