Држава (још) ћути о заставама

БУЈАНОВАЦ, ПРЕШЕВО – Истицање албанске заставе на општинским (државним) зградама у Бујановцу и Прешеву, уз истовремено скидање заставе Србије са зграде СО у Прешеву и са Дома културе "Вук Караџић" у Бујановцу (кратко била "одсутна", албанска није постављана), и даље је дежурна тема у разговорима Срба који живе у овим општинама. Наравно, уз присутан револт због пасивности државних органа на ове и овакве незаконите поступке локалне самоуправе (власт у рукама Албанаца), који, као и државни органи, још увек нису издали званично саопштење за јавност, у коме би објаснили ова дешавања. А има се штошта објаснити. Пре свега, да ли су организациони одбори идентификовали своје сународнике (младе Албанце) који су качили заставу, а пре тога физички напали Павла Николића, дежурног портира, на улазу у зграду СО у Бујановцу и обили врата на једној од канцеларија. Јер, челници локалне самоуправе били су изричити у оцени да "по замишљеном сценарију није било предвиђено качење заставе на општинским зградама, већ само изражавање протеста због онемогућавања легалне употребе заставе свих Албанаца…"

Албанска застава вијорила се на згради СО Бујановац пуних шест сати (од 12 до 18), три сата дуже од радног времена функционера и службеника, који су, да су хтели, могли да је одмах скину, чак да то ураде и пре одласка кући. ("Нисам сигуран да сам ја овлашћен за њено скидање", одговорио нам је др Аднан Салиху, председник СО.) Но, како се коментарише у овдашњој јавности, вероватно се чекао мрак да њено скидање буде што дискретније, безболније и са безбедносног аспекта мање ризично!? Али, Албанци су постигли циљ коме су тежили, показујући на делу да их никакве забране не могу спречити у ономе што су наумили. Знали су овдашњи Срби шта ће се догодити протеклог 28. новембра. Тако нешто званично су предочили у писменом обраћању државном врху председници ОО ДС-а, ДСС-а, СПС-а, СДП-а, СПО-а, два дана пре свих дешавања. Али, повратне информације нису добили. Као што ни четири дана после свега што се овде догодило, информација нема.

Можда ће их бити, ко зна у каквим облицима, од стране представника разних странака, који ће ових дана похрлити на југ Србије да обезбеде који глас за предстојеће парламентарне изборе. А када они прођу, чекаће југ поново изборне кампање. И обећања да ће "сутра бити боље"…