Светска криза опет куца на врата

Још једна економска криза, сва је прилика, могла би да покуца на врата светске економије, а последично и Србије. И овога пута финансијска непогода стиже из Сједињених америчких држава, као уосталом и 2008. године. Први пут у историји кредитни рејтинг светског економског лидера смањен је са ААА, за једно А, што је остатак планете већ бацило у бригу. Светске берзе су уздрмане и главно питање је колики су домети поновног економског посртања. И то таман када су поједини економски показатељи сигнализирали да је опоравак евидентан.

Професор на ФЕФА факултету Небојша Савић сагласан је са оценом да је светска привреда пред ризиком поновног пада, и то већим него што је био у последње две године. Проблем је, каже, с овако поновљеном кризом што се она евидентира тек пар месеци пошто се догоди.

– Према свим сазнањима уследиће нов удар кризе попут оног из 2008. године. Кључ за објашњење њеног репризирања је у ономе што се десило у 2009. години. А тада је код светских економских лидера САД, ЕУ, неких азијских земаља, БДП благо растао, што је створило жељену слику о изласку из кризе више него што се то стварно догодило. Упркос расту БДП-а, није се повећала запосленост, што показује да инвеститори реално нису доживели тај раст, већ су остали штедљиви, опрезни. Нису улагали и самим тим нису отварали нова радна места. Успешне фирме су у овом двогодишњем периоду правиле профит, рационализовале су трошкове, али нису улагале и то је глобални тренд – објашњава Савић.

Лидери азијске привреде, попут Кине, Индије, Сингапура, у том периоду постигли су раст у просеку од десет одсто. Водеће земље Латинске Америке добро су прошли кроз кризу, а консолидовале су се и водеће европске економије.

На питање колико ће Србију да кошта ова нова криза, Савић одговара:

– Сигурно је да неће бити добро, али не очекујем драматично негативне ефекте. Јер, код нас криза и нема више где да удари. За нас је опасно да нам се извоз смањи и зато је важно то колико ће криза погодити Грчку, Италију. Не смемо заборавити да су код нас банке претежно грчке, италијанске и аустријске и да евентуално повлачење капитала зависи од кризе у ЕУ – сматра Савић.

По њему, код нас влада летаргија и ми као да чекамо да нам неко други понуди решење, а многа имамо пред носом. У свету расту цене хране. То ми можемо да искористимо да повећамо извоз баш ове групе производа.

– Не говорим о пољопривреди уопште, већ о производњи циљних производа. Беби-бифа, на пример. Једна шницла у тањиру у ресторану у Америци, Европи кошта 15 долара, односно 10 евра. Мајкрософт је у Србији отворио један од својих пет центара у свету за развој софтвера. И шта смо ми од тога направили. Ништа. А Индија је постала џин информационе технологије – каже Савић.

Уредник сајта макроекономије Мирослав Здравковић каже да ће се криза репризирати, али да разлога за панику нема. Србија је, каже, не у економској кризи последњих тридесетак година, већ у економској депресији

– Сценарио је мање више исти као после септембра 2008. године. Пашће цене основних извозних производа челика, гвожђа, хране, репроматеријала, што није добро за наш извоз. С друге стране неминован ће бити и пад цена на увозној страни. Пад цена нафте биће неминован. Упоредни подаци с другим земљама показују да је Србија међу десет одсто земаља чији је увоз смањен што говори о паду куповне моћи. Најгоре је што сценарио нове кризе подразумева пад броја запослених, а код нас је таман почео опоравак запошљавања. Подаци од фебруара, марта показују да се тренд запослености и незапослености преокренуо – каже Здравковић.

Последица најновије кризе у економијама САД и еврозоне био би и раст каматних стопа. Раст за само један процентни поен, према Здравковићевој рачуници, коштао би Србију чак 370 милиона евра годишње.

Толико би, наиме, држава, привредници и грађани морали више да издвајају за уредну отплату дуга, који је нарастао на 37 милијарди евра. Држава дугује 13,3 милијарде, грађани 5,7 милијарди, док се привреда код домаћих банака задужила за 10,5 милијарди, а у иностранству за још 9,3 милијарде евра.

Утешно за дужнике је што раст камата није сасвим сигуран, мада поједини аналитичари процењују да би тромесечни еурибор (каматна стопа на евре) у наредних годину-две могао да се удвостручи. Тренутно је та каматна стопа 1,6 одсто, а до новембра 2010, била је испод један одсто.