„Научна” градилишта од Новог Сада до Крагујевца

Ускоро ће почети санација темеља зграде Природно -математичког факултета у Београду, у којој се налази седам факултета, али је најдраматичнија ситуација била на хемијском и географском. Крајем ове и почетком следеће године, почеће изградња Наноцентра у Блоку 39 на Новом Београду и реконструкција просторија Унеско истраживачког центра на Грађевинском факултету, а потом следи реконструкција и доградња Медицинског факултета у Крагујевцу и почетак изградње Центра за матичне ћелије, као и Центра за промоцију науке, такође, у Блоку 39.

Тренутно је у Србији пет „научних” градилишта: гради се Научно – технолошки парк у Новом Саду, централна зграда Универзитета у Новом Саду, Природњачки центар у Свилајнцу, Научно – технолошког парка Звездара у Београду и Истраживачка станица Петница.

Др Дарко Ђукић, директор Јединице за управљање пројектом, која је задужена за реализацију кредита од 200 милиона евра Европске инвестиционе банке и 105 милиона Централне развојне банке Савета Европе, за науку Србије, каже за „Политику” да је на овим градилиштима ангажовано девет грађевинских предузећа и више од 1.600 домаћих стручњака и радника.

Он објашњава да је јединица основана пре тачно годину дана у складу са уговором који је потписан између Србије и ЕИБ, да имају тридесетак запослених и да је оцењена као најефикаснија у региону. До сада је по његовим речима потрошено тек око 10 милиона, јер су, углавном, у ових годину дана урађени пројекти и покренути тендери, а плаћене су и прве фазе на пет градилишта.

– Централна зграда Универзитета у Новом Саду је први пројекат, а планирано је да завршетак радова буде у јануару. Изградња НТП на Звездари иде јако добро, ту ће врло брзо почети да се поставља фасада, а требало би да парк буде отворен у априлу. Свилајнац је одабран за локацију Природњачког центра, јер су грађани имали идеју и иницијативу, и зато што смо желели да одређене садржаје добију и друге средине у Србији. Ишло се логиком да кроз Свилајнац годишње прође 300.000 људи који иду за Ресавску пећину и да би школске екскурзије на том путу убудуће имале шта да виде и у овом граду – врсту научног и забавног парка какав не постоји у Србији. Петница се потпуно реконструише, а гради се и нова лабораторијска зграда, затим ресторан, гради се и зграда за смештај полазника, а стара ће бити претворена у библиотеку – објашњава др Ђукић.

Наноцентар и Центар за промоцију науке биће у Блоку 39, један поред другог, и очекује се да ће бити завршени до краја 2012. године.

На наше питање докле се стигло са изградњом станова за младе научнике на Новом Београду, о чему се прича још од 1996. године, др Ђукић одговара да је расписан тендер за изградњу треће зграде и да је ту проблем дуг фондације према Дирекцији за градско грађевинско земљиште. Он каже да очекује да ће се једна од препрека отклонити чим влада почне поново да заседа. На постојећем плацу су иначе изграђена два објекта, а у плану је изградња још пет.

Такође, у плану је изградња станова за младе научнике , као и научно – технолошких паркова у Нишу и Крагујевцу.

– Ми купујемо и опрему и потрошни материјал за научну заједницу. То је сада обједињено, направљен је централизован систем кроз који ће да се прати шта је купљено, а шта потрошено и коме шта треба на свака четири месеца. Дакле, све је потпуно отворено, свако може да уђе на сајт и попуни шта је то што му је потребно – каже др Ђукић и додаје да су до сада научници за опрему плаћали чак и три пута више од каталошких цена и да ће то убудуће бити јефтиније и ефикасније.