Без континуитета са младим играчима

За разлику од прошле године када млађе категорије наших кошаркаша нису донеле ниједну медаљу са четири најважнија такмичења у узрасту од 16 до 20 година, овог лета су начињена два одлична резултата, освајањем сребрних одличја на јуниорским првенствима Европе у Пољској (18) и света у Летонији (19).

Ипак, две селекције су доживеле највеће падове годинама уназад. Млада репрезентација (20) је први пут морала у борбу за опстанак у елитном друштву и изборила га 13. местом на континенталном шампионату у Шпанији, док су кадети на смотри најбољих европских шеснаестогодишњака, завршеној прексиноћ тријумфом Хрватске у Чешкој, заузели девету позицију, не успевши да се квалификују за Светско првенство наредне године.

– Биланс наших млађих категорија је онакав какав сам и очекивао – каже Ранко Жеравица, један од највећих тренера у историји наше игре под обручима, који пажљиво прати и све наступе млађих категорија. – Гледао сам утакмице младе репрезентације и мислим да је 13. место реално. То што кадети неће на Светско првенство је тежак губитак, али нажалост није и једино велико такмичење на које нисмо отишли. Очигледно је да нешто није у реду у раду са младим играчима.

Једини тренер са златном олимпијском медаљом у историји кошарке на просторима бивше Југославије, узроке за све чешћа разочарања у нове генерације, излаже овако:

– Нема континуитета у раду са екипама. Сталне промене тренера много штете играчима. Требало би да стручњак који је добио да води кадете, изведе генерацију до краја. Уместо да он који се најбоље упозна са потребама, ради све четири године, ми доводимо друге тренере који имају своје укусе и играч који је са 16 био нада, потом буде запостављен. Затим, правила која су уведена у такмичењима неких млађих категорија код нас, остављају лоше последице. Па по Европи се питају зашто су, док сви убрзавају игру, у Србији увели продужен напад од 35 секунди...

Ранко Жеравица је у „Кућу славних” Светске кошаркашке федерације изабран 2007. године, оне у којој је Србија освојила максимална четири „злата” у млађим категоријама:

– Много пута сам поставио питање, и нисам добио одговор, зашто је смењен Жарко Варајић, који је тада водио бригу о млађим селекцијама. Да ли је то учињено из финансијских разлога, или је одлука донета због струке. Ако је ово друго било у питању, јасно је колико није била добра.

Као проблем број један у продукцији играча овог лета се јавио недостатак класичних центара. Осетиле су га и две „сребрне” екипе – осамнаестогодишњаци у борби за „злато” са Шпанијом готово да су играли без „петице” због повреде Безбрадице у полуфиналу:

– Центри захтевају посебну пажњу и индивидуалан рад, а тренери немају обичај да са њима вежбају самостално и свакодневно. Не добијају одговарајућу технику, а онда ни тактички не могу да испуњавају захтеве. Шаљу се „ненаоружани у рат”...

За најбољег актера Првенства играча до 20 година проглашен је Никола Миротић, крилни центар нових првака Шпанаца, који је рођен у Подгорици, а пре него што је отишао у подмладак мадридског Реала, био на проби у Црвеној звезди и у Партизану. Да би постао члан неког од „вечитих” ривала, који су у то време неперспективним проглашавали Николу Пековића (Звезда) односно Немању Бјелицу (Партизан), било је довољно да се подгоричком „Џокеру” уплати неупоредиво мање обештећење од 150.000 евра, колико се сада даје за 18-годишње наде које долазе из других домаћих клубова:

– Колико је мени познато, Миротић није остао у Београду због финансија, али је чињеница да је прилика испуштена. Проблем у нашој кошарци је и слабо препознавање талента. Будуће звезде које су нам потребне морају рано да се селектирају – констатује Жеравица.

У вези са овом причом, можда није ни чудо да је Душко Савановић, једини сениорски српски репрезентативац који је минуле сезоне играо велику улогу на европској клупској сцени, уједно једини од 15 кандидата за предстојеће Европско првенство у Литванији који није прошао кроз Развојно–тренажни центар Кошаркашког савеза Србије у Пожаревцу...

----------------------------------------------

Човић враћа ауторитет Звезди

Ранко Жеравица, који је највећи део осамдесетих година прошлог века, „златног доба” кошаркашке лиге старе Југославије, провео као тренер Црвене звезде, оптимиста је у погледу удруживања снага „црвено-белих” и ФМП-а, које се очекује наредних дана.

– Надам се да је то дефинитивно договорено. Ја сам подржао долазак Небојше Човића на чело Звезде, којој је одавно био неопходан такав кошаркашки ауторитет. Сада ће га добити, а надам се да ће стићи и Светислав Пешић на тренерску клупу.