Хрватски ђаци нису чули за „Олују”

Од нашег сталног дописника

Загреб – Овогодишња прослава хрватске војне акције „Олуја” остаће запамћена и по два пратећа догађаја. Ту се не мисли на скрнављење спомен-костурнице код Вељуна, с 525 жртава усташког покоља из маја 1941, што се понавља углавном поводом оваквих датума, већ на полемику на линији Косорова–Тадић због иступа хрватске премијерке на главној прослави у Книну, где је поздравила и хашке осуђенике за ратне злочине Готовину и Маркача, као и на једну телевизијску анкету чији су резултати запрепастили хрватску јавност.

У главној емисији Хрватске телевизије, посвећеној годишњици „Олује”, приказана је анкета спроведена међу ученицима који имају баш колико и ти догађаји (16 година) и који су скоро листом одговарали да не знају ништа о „Олуји”, неки нису за њу ни чули, а други су се оправдавали да ће „учити о томе у четвртом разреду” (средње школе).

Анкета је изазвала бројне коментаре и згражања на рачун школе, породице, па све до друштва и државе која тој „величанственој победи” не поклања довољно пажње. Има, наравно, и реакција које покушавају објективно да сагледају узроке и корене овакве ситуације, на шта указује објашњење једног средњошколског професора историје, такође анкетираног за ту емисију: „Када обрађујемо ’Олују’ на школским сатовима историје, ученици имају милион питања. Желе знати шта се тачно догодило. Јуначка акција – океј, али зашто нас онда тачно оптужују у Хагу? Како је дошло до тога да су генерали у затвору? Је ли збиља било барем некаквих злочина?”

Професор им, наиме, не зна са сигурношћу да одговори на све то што их занима, јер о томе постоје разне верзије, и службене и неслужбене.

Слично тумачи и историчар Твртко Јаковина, који је навео пример своје колегинице из Имотског која му се поверила да је ауторитет ученицима за теме све до Другог светског рата, али после тога „ствари постају преосетљиве”. У бројним различитим верзијама губи се права истина.

О чему се ту заправо ради, конкретно наводи коментаторка „Т-портала” (Зринка Павлић), која каже: „Лично сам у споменутој емисији ХТВ-а први пут чула да је због кривичних дела почињених на ослобођеној територији после ’Олује’ подигнуто више од 4.000 пријава и да те пријаве углавном нису судски обрађене. До сада сам, барем из службених извора, слушала само о изолованим инцидентима. У споменутој емисији први пут сам из службеног извора чула да су та кривична дела починиле униформисане особе, што је нагласио бивши министар унутрашњих послова Иван Јарњак, објашњавајући зашто цивилна полиција над њима није имала овлашћења.”

„Ко су ти људи? Шта су тачно учинили? Где? Када? Како? Ево, и ја имам милион питања, а нисам клинац у трећем средње”, закључује она и напомиње: „А ми се онда чудимо што нам деца не знају ништа о Олуји. Како би и знала? Не знамо ни ми!”

Радоје Арсенић