Hrvatski đaci nisu čuli za „Oluju”

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb – Ovogodišnja proslava hrvatske vojne akcije „Oluja” ostaće zapamćena i po dva prateća događaja. Tu se ne misli na skrnavljenje spomen-kosturnice kod Veljuna, s 525 žrtava ustaškog pokolja iz maja 1941, što se ponavlja uglavnom povodom ovakvih datuma, već na polemiku na liniji Kosorova–Tadić zbog istupa hrvatske premijerke na glavnoj proslavi u Kninu, gde je pozdravila i haške osuđenike za ratne zločine Gotovinu i Markača, kao i na jednu televizijsku anketu čiji su rezultati zaprepastili hrvatsku javnost.

U glavnoj emisiji Hrvatske televizije, posvećenoj godišnjici „Oluje”, prikazana je anketa sprovedena među učenicima koji imaju baš koliko i ti događaji (16 godina) i koji su skoro listom odgovarali da ne znaju ništa o „Oluji”, neki nisu za nju ni čuli, a drugi su se opravdavali da će „učiti o tome u četvrtom razredu” (srednje škole).

Anketa je izazvala brojne komentare i zgražanja na račun škole, porodice, pa sve do društva i države koja toj „veličanstvenoj pobedi” ne poklanja dovoljno pažnje. Ima, naravno, i reakcija koje pokušavaju objektivno da sagledaju uzroke i korene ovakve situacije, na šta ukazuje objašnjenje jednog srednjoškolskog profesora istorije, takođe anketiranog za tu emisiju: „Kada obrađujemo ’Oluju’ na školskim satovima istorije, učenici imaju milion pitanja. Žele znati šta se tačno dogodilo. Junačka akcija – okej, ali zašto nas onda tačno optužuju u Hagu? Kako je došlo do toga da su generali u zatvoru? Je li zbilja bilo barem nekakvih zločina?”

Profesor im, naime, ne zna sa sigurnošću da odgovori na sve to što ih zanima, jer o tome postoje razne verzije, i službene i neslužbene.

Slično tumači i istoričar Tvrtko Jakovina, koji je naveo primer svoje koleginice iz Imotskog koja mu se poverila da je autoritet učenicima za teme sve do Drugog svetskog rata, ali posle toga „stvari postaju preosetljive”. U brojnim različitim verzijama gubi se prava istina.

O čemu se tu zapravo radi, konkretno navodi komentatorka „T-portala” (Zrinka Pavlić), koja kaže: „Lično sam u spomenutoj emisiji HTV-a prvi put čula da je zbog krivičnih dela počinjenih na oslobođenoj teritoriji posle ’Oluje’ podignuto više od 4.000 prijava i da te prijave uglavnom nisu sudski obrađene. Do sada sam, barem iz službenih izvora, slušala samo o izolovanim incidentima. U spomenutoj emisiji prvi put sam iz službenog izvora čula da su ta krivična dela počinile uniformisane osobe, što je naglasio bivši ministar unutrašnjih poslova Ivan Jarnjak, objašnjavajući zašto civilna policija nad njima nije imala ovlašćenja.”

„Ko su ti ljudi? Šta su tačno učinili? Gde? Kada? Kako? Evo, i ja imam milion pitanja, a nisam klinac u trećem srednje”, zaključuje ona i napominje: „A mi se onda čudimo što nam deca ne znaju ništa o Oluji. Kako bi i znala? Ne znamo ni mi!”

Radoje Arsenić