Приватници испали из програма бесплатне вантелесне оплодњe

Вантелесна оплодња о трошку државе моћи ће убудуће да се обавља искључиво у државним болницама, јер је уговор који је Конзорцијум приватних клиника имао са Републичким заводом за здравствено осигурање недавно истекао. Вантелесна оплодња је досад могла да се обави у шест приватних клиника, па су листе чекања временом нестале, а брачним паровима понуђена је шанса за две бесплатне оплодње о трошку РЗЗО.

Многи парови сада су уплашени да ће се у државним клиникама радити мали број интервенција, јер већина лекара која се бави тиме истовремено ради и у приватним клиникама, које су раније имале уговор са РЗЗО, па се чак спомињао и сукоб интереса одређеног броја доктора. Парови који су се јавили редакцији нашег листа изразили су страх да ће поново доћи у ситуацију да морају да подмићују лекаре да би их примили у државни програм, јер је неизвесно када ће стићи на ред, а познато је да је време кључан фактор за добијање потомства посебно код жена које се ближе четрдесетој години.

Како објашњава др Зоран Јовановић, помоћник директора Сектора за медицинске послове РЗЗО, уговор није био закључен са приватним клиникама већ са конзорцијумом, чији је носилац у послу била Специјална гинеколошка болница „Јевремова”.

– Уговор са конзорцијумом је испуњен за хиљаду парова, а није расписана нова јавна набавка. Државне здравствене установе објасниле су да могу да ураде од 1.250 до 1.300 покушаја годишње. У државним клиникама је прошле године урађено 775 покушаја. Како је у току прошле године укупан број урађених вантелесних покушаја био примењен код 1.380 парова, што у приватним што у државним установама, поставља се питање неопходности новог уговора – каже др Јовановић.

Пријављивање парова за поступак вантелесне оплодње је исти као и до сада, а на сајту РЗЗО је описан цео поступак упућивања. До јуна ове године, 5.554 покушаја вантелесне оплодње урађено је о трошку РЗЗО. Према неким подацима, у Србији сваки седми пар има проблем са стерилитетом, а многима од њих вантелесна оплодња представља једини спас да добију жељено потомство.

Проф. др Иван Тулић, начелник Одељења асистиране фертилизације Гинеколошко-акушерске клинике КЦС-а, каже да парови најчешће морају на вантелесну оплодњу због оштећења јајовода или њиховог одстрањивања, постојања ендометриозе трећег или четвртог степена развоја, поремећаја функције јајника, мушког узрока неплодности и тежег поремећаја сперматогенезе, непознатог узрока неплодности које траје дуже од три године, као и поремећаја такозваног цервикалног фактора, ако неплодност траје дуже од две године. Учесталост неплодности у Србији је, каже он, око 15 одсто.

– Супружници припремљени за овај поступак одмах се укључују у програм. Припрема медицинске документације траје око два месеца, а за парове који су већ испитивани или делимично испитивани, и краће. Проблем је што је рок трајања одређених испитиваних параметара ограничен, па је потребно да се они понављају. Пацијенти се прво јављају гинекологу у дому здравља, коме су дата упутства које све анализе пар треба да уради или донесе. По комплетирању медицинске документације, она се прослеђује регионалном огранку РЗЗО, а они прослеђују РЗЗО, који упућује пар у једну од три комисије које се налазе у ГАК КЦС, ГАК „Народни фронт” и ГАК КЦ „Нови Сад”. Претходно се парови у дому здравља изјашњавају у којој би здравственој установи урадили поступак. Комисије заседају сваке недеље и на основу приложене медицинске документације и ултразвучног прегледа пацијенткиње доноси се дефинитиван закључак – објаснио је др Тулић.

После поступка вантелесне оплодње, труднице у 25 до 30 одсто доносе на свет двојке или тројке, а треба напоменути да је горња граница за улазак у поступак сада 40 година за жене. Др Тулић упозорава да, ипак, у том периоду долази до значајног смањења стопе трудноћа и да се она креће од пет до 11 одсто.

--------------------------------------------------------

Преусмеравање на клинике

Велики број парова, који већ годинама покушава да добије бебу и који је кренуо са пријавама за бесплатан покушај у некој од приватних болница, сада је потпуно збуњен – коме треба да се обрати. Једна од њих је и М. М., која објашњава да је комисија за вантелесну оплодњу при ГАК-у донела одлуку да се одобрава овај поступак, да је то прослеђено РЗЗО-у, али да им је речено да фонд одлуку треба да преусмери приватној клиници за коју су се определили. Због искључивања приватника из програма, М. М. и њен супруг не знају да ли треба да чекају ред за процедуру код приватника, или ће њихов случај бити прослеђен некој државној клиници.

– Уколико је одлука комисије за вантелесну оплодњу позитивна, подаци ове осигуранице ће бити прослеђени установи коју јој је одредио Сектор за медицинске послове РЗЗО. Здравствена установа ће заказати пријем, а осигураницу ће о томе обавестити њена филијала РЗЗО – објаснила је Сања Миросављевић, пи-ар РЗЗО.