Фабрика заробила „царски друм”

Зрењанин – Због интереса овдашње уљаре и њених власника, премештен је „царски друм“ и нестала је једна успешна фирма. Близу центра града подигнуто је огромно складиште сунцокрета коме ту очигледно није место, а саобраћајница је опет заробљена.

Фабрика уља „Дијамант“ подигнута је с леве стране пута који вековима повезује Зрењанин и Темишвар, а пошто су наводно њиме путовали цареви некада су га звали и „царским друмом“. Уљара се онда проширила и с друге стране ове саобраћајнице и низ реку Бегеј ка периферији града, па се пут нашао заробљен усред фабрике. Кажу да су била дуга настојања да се он у том делу измести како би заобишао фабрику. Све је то ишло тешко, а остварено је након приватизације. Друм је премештен, а посао се поклопио с уласком страног капитала у уљару, односно појавом Загрепчанина Ивице Тодорића. Злобници су тврдили да је држава изместила пут да би њему изашла у сусрет, међутим, све је утаначено раније – док је Саво Кнежевић, већински и дуго оспоравани власник, био директор „Дијаманта“.

Он је најзаслужнији и што је уљара прескочила и нови пут. Наиме, у комшилуку старог погона била је некада чувена фирма „Ремонт“. Она се бавила оправком аутомобила и пољопривредне механизације, а по овом другом била је позната у целој СФРЈ. По свој прилици „Ремонт“ је уљари запао за око због одличног пословног простора који се наслања на њен фабрички круг, а да је то тачно данас је сасвим евидентно. Ишло се у етапама. Две фирме, чији је оснивач „Дијамант“, са „Ремонтом“ су основале нову фирму.

– Ми смо тада лоше стајали па су нас лако убедили. Лично нам је Саво Кнежевић обећао да ћемо одржавати уљарин возни парк и механизацију „Дијамант аграра“, а посебно смо били задовољни због обећања да ће иза нас да стоји фабрика у којој ћемо се сви запослити ако зашкрипи – прича Драгољуб Дакић, некадашњи синдикални вођа у „Ремонту“. Ништа се од обећања није остварило. Руководиоци ремонтера истичу да после настанка нове фирме ништа нису радили за „Дијамант“, а да се приход књижио на уљару, на нову фирму само расходи.

Од 149 радника неки су отишли у друге фирме, у пензију, а стотину је добило отказ у једном дану, вели синдикалац Дакић. На Општинском суду се још води спор о овом случају, али ни ту ни у Тужилаштву нису хтели да дају никакве информације.

У халама некадашњег „Ремонта“ сада се ништа не ради, али је зато у дворишту изграђено грандиозно складиште за сунцокрет. Оно је делом подигнуто и на земљишту које је некада било власништво „Центробаната“.

– Те парцеле, на које је право коришћења имала ова фирма, напрасно су 2008. утопљене у оне „Ремонтове“ и све дате на коришћење „Дијаманту“ – вели Драган Јоцић, директор АД „Центробанат“, приватизованог остатка некад велике фирме којој је припадао и „Ремонт“.

На пропитивања да ли је у реду да се уљара шири према центру града и да се ту подиже складиште и сушара у којој постоји могућност емитовања прашине, где посебно треба узети у обзир да тај простор само ограда дели од Геронтолошког центра, сви су остајали неми. У градској управи за објекат је дата и грађевинска и употребна дозвола. Стручњаци кажу да је то такозвано подно складиште технолошки савремено и да околини не наноси еколошку штету.

Ипак, много је оних који мисле да је овакав епилог последица велике моћи појединаца. Ако се следи досадашња логика, „царски друм“ би опет требало да буде померен. Неко га стално заробљава.