Никад не веруј жени која лаже

Гуча – Петорици момака из Републике Српске јутарња хладовина од свега седам степени није могла ништа. Тек што су изашли из свог чадора на ливади поред Гуче задужили су најстаријег, Мила Ристића (27), да потпали ћумур и испече певца.

– Мило је искусни сабораш, прошле године је пешке дошао у Гучу за шест дана и шест ноћи – каже члан петорке Будимир Божић (22), нудећи нас пићем.

Заједно нам објашњавају да су ставили у џеп по 200–300 евра, сели у два аутомобила и кренули у Гучу на пет дана. Истичу, њима је то изгледа важно, да јесу другови али из два суседна села: двојица из Горње Чађевице код Бијељине, тројица из Забрђа у општини Угљевик. Дали су десет евра за шаторско место на голом пашњаку и дохватили се јутарњег освежења. Тек је свануло, да није мало рано за пиће?

– Ја сам утрвен – каже Ристић док окреће птицу на шиљку.

Одмах додаје да то, по локалном наречју, значи да је неко у кондицији. Младићи се шале на рачун свог, али и општења у окружењу. Помињу Муја и Хаса и њихов новоговор у коме је белај-багер синоним за тенк, рахметли-паркинг је гробље, му-харем је штала, док се плесачица зове зврк-ханума.

И у варошици, а и по ливадама око Гуче, сјатио се силан млади свет, жељан безбрижних сати и доброг провода. Многи су „утрвени” као и Ристић који је издалека донео свој оригинални придев. Од првог Сабора у Гучи, књижевници и сакупљачи народног блага од нестанка чувају, и касније објављују, умотворине и старе речи. А за нове и модерне изреке постарали су се произвођачи мајица.

– Време чини своје. Питање је да ли би ико на Сабору данас погодио да је срдачка дрвце које употребљавају ткаље а подношка папуча којом померају брда на разбоју. У Грачићима сам чуо песму: „Љубио сам девојака доста, на једној ми жаовица оста”, где се жаовица користи као синоним за жалост. Значи, измакла му се она коју је највише хтео – прича Никола Стојић (81), књижевник из Гуче и један од оснивача Сабора.

И службени преводилац овогодишњег 51. Сабора Александар Милосављевић одустао је од покушаја да на енглески преведе нашу стару реч наћвар (сандук за брашно), па је у тексту намењеном Острвљанима задржао српски оригинал. Више среће имао је са именицом јенђа, пошто девојка која песмом прати младу у сватове постоји и у Вуковом речнику као енђебула.

Паралелну, своју врсту књижевности гаји и угоститељ из Љубића код Чачка Милета Јелић (53), који годинама држи шатре у Гучи. Он има уметничко име „Мићо Мрак”, пише поезију али и песме за фолкере. За ову прилику хвали две успеле изреке које је чуо од кувара из Белановице, по надимку Кобац. Гласе: „Нити пијем нити коцкам, поправљам се ал’ је доцкан”. Друга је: „Радим свашта, причам јасно, поправљам се, али касно”.

Сваке године у Гучи појављују се и специјалне зидне, тачније трбушне новине, јер уз помоћ сито-штампе произвођачима мајица уопште није тешко да ову јевтину гардеробу украсе свакојаким порукама. Из њих се да видети какво је политичко, привредно али и љубавно стање у народу, и ево шта смо преписали са стомака у Гучи, ове седмице:

„Дебео сам из принципа”, „Колико сам ја попио многи нису препливали”, „Fuck the Cola, fuck the pizza, all we need is шљивовица”, „Откако сам прочитао да је алкохол штетан, престао сам да читам”, „Егзит или Гуча, свеједно, дува се и тамо и овамо”, „Ја те само желим, нек те воли твоја мама”, „Не прекидај жену док ћути”, „Никад не веруј жени која лаже”, „Боље мало пиво него велико хвала”, „Моја жена је голман, све ми брани”, „У дуговима сам до Гуче ал’ пијем, ужитак ме вуче”, „Док не пробам лава, за мене је прасе краљ животиња”...

----------------------------------------------

Гуча је слава свих трубача света

Част да у суботу отвори такмичење за прву трубу Србије 2011. припала је почасном грађанину Гуче Бобану Марковићу, којег је лондонски часопис „Сонглајнс” пре три године прогласио најбољим трубачем на планети.

– Гуча је српска слава, слава свих трубача света. Ја сам овде дошао јако мали а отишао сам велики, Гучи дугујем све што сам стекао у животу – каже Марковић и додаје:

– Почео сам да дувам у трубу чим сам проходао и свираћу све док будем могао да идем.

----------------------------------------------

Кристијан Азировић најбољи јуниор на труби

У такмичарском делу 51. Сабора, прексиноћ су одлучени победници међу младим трубачима. У конкуренцији пионира то је оркестар Михаила Стојкановића из Прибоја, док је први трубач Емир Салковић из Бојника. У конкуренцији јуниора надметало се 16 капела, прва труба је Кристијан Азировић из Бојника, а најбољи оркестар је састав Владимира Ивановића из Загужања.