Nikad ne veruj ženi koja laže

Guča – Petorici momaka iz Republike Srpske jutarnja hladovina od svega sedam stepeni nije mogla ništa. Tek što su izašli iz svog čadora na livadi pored Guče zadužili su najstarijeg, Mila Ristića (27), da potpali ćumur i ispeče pevca.

– Milo je iskusni saboraš, prošle godine je peške došao u Guču za šest dana i šest noći – kaže član petorke Budimir Božić (22), nudeći nas pićem.

Zajedno nam objašnjavaju da su stavili u džep po 200–300 evra, seli u dva automobila i krenuli u Guču na pet dana. Ističu, njima je to izgleda važno, da jesu drugovi ali iz dva susedna sela: dvojica iz Gornje Čađevice kod Bijeljine, trojica iz Zabrđa u opštini Ugljevik. Dali su deset evra za šatorsko mesto na golom pašnjaku i dohvatili se jutarnjeg osveženja. Tek je svanulo, da nije malo rano za piće?

– Ja sam utrven – kaže Ristić dok okreće pticu na šiljku.

Odmah dodaje da to, po lokalnom narečju, znači da je neko u kondiciji. Mladići se šale na račun svog, ali i opštenja u okruženju. Pominju Muja i Hasa i njihov novogovor u kome je belaj-bager sinonim za tenk, rahmetli-parking je groblje, mu-harem je štala, dok se plesačica zove zvrk-hanuma.

I u varošici, a i po livadama oko Guče, sjatio se silan mladi svet, željan bezbrižnih sati i dobrog provoda. Mnogi su „utrveni” kao i Ristić koji je izdaleka doneo svoj originalni pridev. Od prvog Sabora u Guči, književnici i sakupljači narodnog blaga od nestanka čuvaju, i kasnije objavljuju, umotvorine i stare reči. A za nove i moderne izreke postarali su se proizvođači majica.

– Vreme čini svoje. Pitanje je da li bi iko na Saboru danas pogodio da je srdačka drvce koje upotrebljavaju tkalje a podnoška papuča kojom pomeraju brda na razboju. U Gračićima sam čuo pesmu: „Ljubio sam devojaka dosta, na jednoj mi žaovica osta”, gde se žaovica koristi kao sinonim za žalost. Znači, izmakla mu se ona koju je najviše hteo – priča Nikola Stojić (81), književnik iz Guče i jedan od osnivača Sabora.

I službeni prevodilac ovogodišnjeg 51. Sabora Aleksandar Milosavljević odustao je od pokušaja da na engleski prevede našu staru reč naćvar (sanduk za brašno), pa je u tekstu namenjenom Ostrvljanima zadržao srpski original. Više sreće imao je sa imenicom jenđa, pošto devojka koja pesmom prati mladu u svatove postoji i u Vukovom rečniku kao enđebula.

Paralelnu, svoju vrstu književnosti gaji i ugostitelj iz Ljubića kod Čačka Mileta Jelić (53), koji godinama drži šatre u Guči. On ima umetničko ime „Mićo Mrak”, piše poeziju ali i pesme za folkere. Za ovu priliku hvali dve uspele izreke koje je čuo od kuvara iz Belanovice, po nadimku Kobac. Glase: „Niti pijem niti kockam, popravljam se al’ je dockan”. Druga je: „Radim svašta, pričam jasno, popravljam se, ali kasno”.

Svake godine u Guči pojavljuju se i specijalne zidne, tačnije trbušne novine, jer uz pomoć sito-štampe proizvođačima majica uopšte nije teško da ovu jevtinu garderobu ukrase svakojakim porukama. Iz njih se da videti kakvo je političko, privredno ali i ljubavno stanje u narodu, i evo šta smo prepisali sa stomaka u Guči, ove sedmice:

„Debeo sam iz principa”, „Koliko sam ja popio mnogi nisu preplivali”, „Fuck the Cola, fuck the pizza, all we need is šljivovica”, „Otkako sam pročitao da je alkohol štetan, prestao sam da čitam”, „Egzit ili Guča, svejedno, duva se i tamo i ovamo”, „Ja te samo želim, nek te voli tvoja mama”, „Ne prekidaj ženu dok ćuti”, „Nikad ne veruj ženi koja laže”, „Bolje malo pivo nego veliko hvala”, „Moja žena je golman, sve mi brani”, „U dugovima sam do Guče al’ pijem, užitak me vuče”, „Dok ne probam lava, za mene je prase kralj životinja”...

----------------------------------------------

Guča je slava svih trubača sveta

Čast da u subotu otvori takmičenje za prvu trubu Srbije 2011. pripala je počasnom građaninu Guče Bobanu Markoviću, kojeg je londonski časopis „Songlajns” pre tri godine proglasio najboljim trubačem na planeti.

– Guča je srpska slava, slava svih trubača sveta. Ja sam ovde došao jako mali a otišao sam veliki, Guči dugujem sve što sam stekao u životu – kaže Marković i dodaje:

– Počeo sam da duvam u trubu čim sam prohodao i sviraću sve dok budem mogao da idem.

----------------------------------------------

Kristijan Azirović najbolji junior na trubi

U takmičarskom delu 51. Sabora, preksinoć su odlučeni pobednici među mladim trubačima. U konkurenciji pionira to je orkestar Mihaila Stojkanovića iz Priboja, dok je prvi trubač Emir Salković iz Bojnika. U konkurenciji juniora nadmetalo se 16 kapela, prva truba je Kristijan Azirović iz Bojnika, a najbolji orkestar je sastav Vladimira Ivanovića iz Zagužanja.