Лампе – отисак римског ума

Без светлости лампи није било смрти, умирања ни сахрањивања. Није било молитве, храмова ни базилика. Зато су Римљани морали да постану мајстори за њихову израду. Светлост лампи допирала је до свих крајева где су стизале римскe легијe.

О ширењу културе Рима и култа светлости сведоче и лампе из Сингидунума, сада представљене на изложби „Добро светлим – античке светиљке из Музеја града Београда”.

Ауторка поставке у Конаку кнегиње Љубице др Славица Крунић изабрала је најлепше примерке пронађене, у највећем броју случајева, у првом веку у старом Београду.

– Прве лампе су старије, хеленистичке, из четвртог века п. н. е. Римљани су их наследили, осликавали и усавршавали – истиче др Крунић.

Конак ће до 30. септембра бити дом за три хеленистичке, 28 римских керамичких, седам бронзаних, седам касноантичких и једну стаклену лампу. Има их више врста: серијске, али и оне посебне, са еротским мотивима, представама Медузе, Диониса, религијског обреда, грађанина, људске главе, лава, пантера, зеца, делфина. Ту су и фирма-лампе са жигом радионице која их је направила, оне са више фитиља које су бацале јачу светлост, као и прстенасте лампе за плафон трпезарије.

– Лампе су користиле скупа горива: маслиново, орахово, ланено и рицинусово уље. Прве светиљке су биле отворене и из њих се просипала драгоцена течност, тако да су их убрзо затворили.

Изложене су и амфоре за пренос уља, пинцете за вађење фитиља и калупи.

– Имамо и фигуралне лампе у облику шишарке, Амора или римске сандале, која је коришћена због симболике тврдог ђона – он штити на путу у загробни живот. Оне су биле скупље јер се калуп разбијао после једне израђене светиљке, за разлику од серијских код којих је калуп дуго трајао.

Вредније лампе привлачиле су богатије купце који су често куповали и бронзане светиљке, за разлику од сиромашнијих становника Сингидунума који су набављали керамичке.

И најсиромашнији, који су се ослањали на светлост сунца и огњишта, поседовали су макар једну светиљку која им је служила за молитву и сахрањивање.

– Породица покојника стављала је лампу на праг и тако обавештавала рођаке и комшије о смрти у својој кући. Тело на одру окруживале су четири велике свеће. Светиљке су остављене и у гроб да би умрлом осветљавале пут.

Значај београдске збирке је и у томе што она крије лампу са натписом. Светиљке са кратком причом су ретке и пронађено их је само шест у земљама Рима. На њој пише „добро светлим”, што је ауторка изложбе позајмила за име поставке.

Рецензент монографије која прати изложбу др Ивана Поповић истиче да се на примеру овог натписа и лампи уопште примећује практичност римског ума.

– Серијски прављене лампе почеци су масовне производње. Много их је прављено па је све требало и продати. Зато су Римљани посегли за маркетингом. Они су измислили рекламу као што то показује натпис „добро светлим” – каже др Поповић.

Она каже да су Римљани први почели и са брендирањем јер се само тако и може схватити то што су радионице на дну лампи утискивале свој жиг.

– То су мали предмети за свакодневну употребу, али много откривају о ширењу утицаја Рима у Сингидунуму, као и о томе како су Римљани чинили живот лакшим и лепшим.

----------------------------------------------

Сељење производње – римски изум

Римљани су били претече не само рекламе и брендирања, већ и пресељења производње зарад веће добити. Како објашњава др Славица Крунић, Сингидунум је обиловао не само лампама из Италије, већ и светиљкама направљеним на сопственом тлу.

– Римљани су схватили да им је јефтиније да робове преселе у Сингидунум где би им отварали радионице, него да транспортују ломљиве лампе из Италије. Све је функционисало. Пренели би калупе, упослили робове и убирали зараду. Слична је данашња логика пресељења производње у Кину.