У демонстрације наоружани „блекберијем”

Специјално за „Политику”

Претходни немири у Лондону (у јануару 2011. године), проузроковани порастом школарина и смањењем давања средстава факултетима, као „техничку инфраструктуру” користили су „Твитер” и „Фејсбук”. Овога пута, коришћени су и неки други комуникациони канали.

Марк Даган, особа због чијег убиства су започели нереди, имао је своју „Фејсбук” страницу, додуше, под псеудонимом (Стариш Марк). Садржај указује на то да је био део гангстерског окружења и да се, вероватно, бавио трговином наркотицима. Након његове смрти, основана је и „књига жалости” на „Фејсбуку”. У почетку је позивала на додавање фотографија пожара и деструкције са нереда да би „послала поруку зашто је тај догађај прерастао у нереде”. Недуго након тога, промењен је тон текста на страници – постаје апел за прекид насиља, у име породице Марка Дагана.

Аутор текста, Срђан Влашкалић (фото приватна архива)

Новост у „техничком аспекту” ових нереда јесте доминантно слање текстуалних порука, али не у уобичајеном СМС формату, већ преко „блекбери” специфичног сервиса за слање порука. Наиме, „Блекбери месинџер” (ББМ), изгледа, био је главно средство комуницирања при планирању нереда, при чему је његово коришћење између корисника „блекберија” бесплатно. Најпопуларнији и најефикаснији начин коришћења ББМ-а при организовању нереда било је слање порука од једног корисника ка великом броју корисника – такозвани бродкастинг.

Иначе, произвођач „блекбери” уређаја је канадска фирма „Рисрч ин моушн”, која је, у међувремену, већ контактирала са лондонском полицијом и понудила сарадњу.

Део украдених ствари пронађених код ухапшених (фото Ројтерс)

Технички детаљ који је постао врло интересантан за лондонску полицију јесте да ББМ, за разлику од СМС-а и „Твитера”, користи енкрипцију порука. Дакле, постоји велика могућност да полиција легално затражи садржај порука за особе осумњичене да су учествовале у нередима. Ту ће, изгледа, бити техничких проблема, бар тако тврди „Рисрч ин моушн”.

Они кажу да је готово немогуће интерпретирати садржај енкриптираних порука. Но, ако су препознатљиви „блекбери” уређаји и њихови телефонски бројеви са којих су у критично време слате поруке ка великом броју симултаних прималаца, можда само подаци о власнику броја могу да помогну у истрази.

Јуче сам, током дана, прошетао лондонским предграђем Камден. То је најближи део у коме су били нереди, али не тако агресивни. Свега пар радњи имало је разбијене излоге. Да ли можете да погодите које су то радње? Оне које продају мобилне телефоне – поготово „блекбери”!

Аутор је стручњак за информационе технологије из Београда, који живи и ради у Лондону