Убиство кашиком
Наш предак почетком 20. века јео је годишње мање од пет килограма шећера, а наша деца или унуци током једне године поједу од 40 до 60 килограма слаткиша. У исто време људи су престали да једу воће и поврће у количини која им омогућује да буду здрави. Недавно истраживање Светске здравствене организације у европском региону указује да само 30 одсто дечака и 37 одсто девојчица од 13 до 15 година једу воће сваки дан.
Људи једу више, јер им је већа количина хране на располагању, то је једно од десет упозорења из Европске повеље о гојазности, која је донета на Министарској конференцији за сузбијање гојазности у Европи под патронатом СЗО у Истанбулу. На овом скупу од 15. до 17. новембра учествовала је и наша делегација (др Александра Макај, помоћник министра здравља Републике Србије, професор др Томица Милосављевић, члан Сталног комитета СЗО за Европу, и академик професор др Драган Мицић, ендокринолог).
Прво упозорење јесте да је гојазност и у Европи достигла размере пандемије, друго да је прекомерна телесна тежина најчешћи поремећај у детињству, а треће да је прекомерна телесна тежина узрок смрти милион становника у региону којем припада и Србија.
Према Повељи, сваки становник је дужан да зна да гојазност кошта државу, односно да шест процената од укупних трошкова, који одлазе на здравствену заштиту у европском региону, настаје због дебљине. Гојазност је увек и показатељ неједнакости у друштву. Салату од руколе или авокадо за доручак, у комбинацији с теретаном или тенисом, нажалост, не практикују они који имају мале плате, ниже образовање и слабу здравствену заштиту.
Европски експерти су упозорили да за гојазност нису криви само гојазни, него и модеран начин живота, што подразумева целодневни рад за компјутером, аутомобиле, из којих се не излази, и рафинирана, обрађена храна. СЗО је упозорила да две трећине одраслог становништва није довољно физички активно: препорука је 30 минута физичких активности дневно, као као што су: ходање, вожња бицикла, обављање кућних послова, баштованство, плес и пењање у степенице. Деца би требало да се баве најмање 60 минута физичким активностима дневно.
Стратегија борбе против дебљине јесте да се утиче на становништво да смањи унос масти и шећера, а да повећа физичку активност. Онда следе, по нама идеалистичке препоруке типа да здрава храна и пиће треба да буду јефтинији, а тиме и доступнији, како у продавницама, тако и на радним местима и у школским мензама. СЗО је подсетила да су све чланице још 2004. године усвојиле Глобалну стратегију за исхрану, физичку активност и здравље, а у то мора да се уклопе здравствени систем, привредна и пореска политика, едукација потрошача, школство...Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
