Ubistvo kašikom
Naš predak početkom 20. veka jeo je godišnje manje od pet kilograma šećera, a naša deca ili unuci tokom jedne godine pojedu od 40 do 60 kilograma slatkiša. U isto vreme ljudi su prestali da jedu voće i povrće u količini koja im omogućuje da budu zdravi. Nedavno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije u evropskom regionu ukazuje da samo 30 odsto dečaka i 37 odsto devojčica od 13 do 15 godina jedu voće svaki dan.
Ljudi jedu više, jer im je veća količina hrane na raspolaganju, to je jedno od deset upozorenja iz Evropske povelje o gojaznosti, koja je doneta na Ministarskoj konferenciji za suzbijanje gojaznosti u Evropi pod patronatom SZO u Istanbulu. Na ovom skupu od 15. do 17. novembra učestvovala je i naša delegacija (dr Aleksandra Makaj, pomoćnik ministra zdravlja Republike Srbije, profesor dr Tomica Milosavljević, član Stalnog komiteta SZO za Evropu, i akademik profesor dr Dragan Micić, endokrinolog).
Prvo upozorenje jeste da je gojaznost i u Evropi dostigla razmere pandemije, drugo da je prekomerna telesna težina najčešći poremećaj u detinjstvu, a treće da je prekomerna telesna težina uzrok smrti milion stanovnika u regionu kojem pripada i Srbija.
Prema Povelji, svaki stanovnik je dužan da zna da gojaznost košta državu, odnosno da šest procenata od ukupnih troškova, koji odlaze na zdravstvenu zaštitu u evropskom regionu, nastaje zbog debljine. Gojaznost je uvek i pokazatelj nejednakosti u društvu. Salatu od rukole ili avokado za doručak, u kombinaciji s teretanom ili tenisom, nažalost, ne praktikuju oni koji imaju male plate, niže obrazovanje i slabu zdravstvenu zaštitu.
Evropski eksperti su upozorili da za gojaznost nisu krivi samo gojazni, nego i moderan način života, što podrazumeva celodnevni rad za kompjuterom, automobile, iz kojih se ne izlazi, i rafinirana, obrađena hrana. SZO je upozorila da dve trećine odraslog stanovništva nije dovoljno fizički aktivno: preporuka je 30 minuta fizičkih aktivnosti dnevno, kao kao što su: hodanje, vožnja bicikla, obavljanje kućnih poslova, baštovanstvo, ples i penjanje u stepenice. Deca bi trebalo da se bave najmanje 60 minuta fizičkim aktivnostima dnevno.
Strategija borbe protiv debljine jeste da se utiče na stanovništvo da smanji unos masti i šećera, a da poveća fizičku aktivnost. Onda slede, po nama idealističke preporuke tipa da zdrava hrana i piće treba da budu jeftiniji, a time i dostupniji, kako u prodavnicama, tako i na radnim mestima i u školskim menzama. SZO je podsetila da su sve članice još 2004. godine usvojile Globalnu strategiju za ishranu, fizičku aktivnost i zdravlje, a u to mora da se uklope zdravstveni sistem, privredna i poreska politika, edukacija potrošača, školstvo...Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
