Косово и Метохија – на дневном реду

БРИСЕЛ – Министри спољних послова земаља-чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), међу којима и српски шеф дипломатије Вук Драшковић, учествоваће данас и сутра на 14. годишњем министарском састанку ОЕБС у Бриселу, главном граду Белгије, која ове године председава том паневропском организацијом.

Како су Танјугу пренели дипломатски извори у Бриселу, иако ће се о Косову и Метохији сигурно расправљати на састанку министара из 56 земаља чланица ОЕБС, још увек није извесно да ли ће се – због несугласица – тема статуса јужне српске покрајине наћи у завршном документу који би министри требало да усвоје у уторак после подне.

Наиме, основни текст ОЕБС – Хелсиншки завршни акт из 1975. о неповредивости граница –документ је којим се брани и територијални интегритет Србије у случају Космета, те појединим заговорницима независности његово спомињање у завршној декларацији представља проблем.

Иначе, Србија се у случају Косова и Метохије бори против кршења међународног права и принципа Хелсиншког завршног акта ОЕБС-а, које би довело до отварања Пандорине кутије и анархије, истакао је у интервјуу бриселском дневнику "Еко" Александар Митић, аналитичар бриселског Института 4С.

У тексту под називом "Србија против Пандорине кутије", којим

најављује данашњи министарски састанак (ОЕБС), водећи бриселски економски дневник "Еко" истиче да је кључно питање које Митић поставља у ЦД-рому "Косово 2006: Прављење компромиса" Института 4С – "где ће се зауставити балканизација Балкана?".

        Митић, који је и дописник Танјуга из Брисела, наводи да

Београд у својој аргументацији истиче да се Хелсиншки завршни акт

ОЕБС-а из 1975. године о неповредивости граница мора поштовати у случају Косова и Метохије, јер он забрањује да се у Европи мењају границе без пристанка свих страна.

        "С обзиром на чињеницу да се Србија противи независности,

једнострана сецесија Косова представљала би кршење међународног

права и створила би опасан преседан у Европи", изјавио је Митић, нагласивши да страх од преседана и кршења Хелсиншког

акта постоји нарочито у земљама које се суочавају с проблемом

сепаратизма, попут Шпаније.

        "То би отворило Пандорину кутију за све европске

сепаратистичке покрете... Кршење Хелсиншког акта би разорило

међународно право и довело до анархије", каже бриселски дописник српске националне агенције оцењујући

да статус кво на Космету "није одржив" и да

провинција мора да има могућност да се развија на политичком и

економском плану како не би остала "рупа" у региону, стална опасност по међународну безбедност.

        "Косово може, међутим, да напредује и без потпуне

независности", оценио је Митић и навео да је решење на линији

предлога званичног Београда који предвиђа суштинску аутономију и нешто мање од независности.

        На питање новинара да ли је могуће да два народа живе

заједно уколико то један од њих не жели, Митић је одговорио да, "ако

могу да, после Сребренице, у Босни заједно живе Срби, Хрвати и Бошњаци,

зашто не би могли и Срби и Албанци на Косову и Метохији?".

        "Поготову", додао је, "уколико тај пројекат ужива подршку

међународне заједнице."

        "Уосталом, зашто би Албанци одбијали да живе заједно са

Србијом? Србија је правна држава која поштује права човека и има

развијен систем заштите мањина", нагласио је Митић.

Министарски састанак ОЕБС-а  ће отворити белгијски премијер Гиј Ферхофштат, а скупом ће председавати белгијски шеф дипломатије Карел де Гухт.

Делегације свих земаља-чланица ће затим узети реч, а завршни документ – који је увек плод компромиса – биће усвојен у уторак око поднева.

Једна од кључних тема састанка биће реформа ОЕБС, који се налази под жестоким критикама Русије, и многих других земаља, због недовољно снажне улоге у међународним односима.