Kosovo i Metohija – na dnevnom redu

BRISEL – Ministri spoljnih poslova zemalja-članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), među kojima i srpski šef diplomatije Vuk Drašković, učestvovaće danas i sutra na 14. godišnjem ministarskom sastanku OEBS u Briselu, glavnom gradu Belgije, koja ove godine predsedava tom panevropskom organizacijom.

Kako su Tanjugu preneli diplomatski izvori u Briselu, iako će se o Kosovu i Metohiji sigurno raspravljati na sastanku ministara iz 56 zemalja članica OEBS, još uvek nije izvesno da li će se – zbog nesuglasica – tema statusa južne srpske pokrajine naći u završnom dokumentu koji bi ministri trebalo da usvoje u utorak posle podne.

Naime, osnovni tekst OEBS – Helsinški završni akt iz 1975. o nepovredivosti granica –dokument je kojim se brani i teritorijalni integritet Srbije u slučaju Kosmeta, te pojedinim zagovornicima nezavisnosti njegovo spominjanje u završnoj deklaraciji predstavlja problem.

Inače, Srbija se u slučaju Kosova i Metohije bori protiv kršenja međunarodnog prava i principa Helsinškog završnog akta OEBS-a, koje bi dovelo do otvaranja Pandorine kutije i anarhije, istakao je u intervjuu briselskom dnevniku "Eko" Aleksandar Mitić, analitičar briselskog Instituta 4S.

U tekstu pod nazivom "Srbija protiv Pandorine kutije", kojim

najavljuje današnji ministarski sastanak (OEBS), vodeći briselski ekonomski dnevnik "Eko" ističe da je ključno pitanje koje Mitić postavlja u CD-romu "Kosovo 2006: Pravljenje kompromisa" Instituta 4S – "gde će se zaustaviti balkanizacija Balkana?".

        Mitić, koji je i dopisnik Tanjuga iz Brisela, navodi da

Beograd u svojoj argumentaciji ističe da se Helsinški završni akt

OEBS-a iz 1975. godine o nepovredivosti granica mora poštovati u slučaju Kosova i Metohije, jer on zabranjuje da se u Evropi menjaju granice bez pristanka svih strana.

        "S obzirom na činjenicu da se Srbija protivi nezavisnosti,

jednostrana secesija Kosova predstavljala bi kršenje međunarodnog

prava i stvorila bi opasan presedan u Evropi", izjavio je Mitić, naglasivši da strah od presedana i kršenja Helsinškog

akta postoji naročito u zemljama koje se suočavaju s problemom

separatizma, poput Španije.

        "To bi otvorilo Pandorinu kutiju za sve evropske

separatističke pokrete... Kršenje Helsinškog akta bi razorilo

međunarodno pravo i dovelo do anarhije", kaže briselski dopisnik srpske nacionalne agencije ocenjujući

da status kvo na Kosmetu "nije održiv" i da

provincija mora da ima mogućnost da se razvija na političkom i

ekonomskom planu kako ne bi ostala "rupa" u regionu, stalna opasnost po međunarodnu bezbednost.

        "Kosovo može, međutim, da napreduje i bez potpune

nezavisnosti", ocenio je Mitić i naveo da je rešenje na liniji

predloga zvaničnog Beograda koji predviđa suštinsku autonomiju i nešto manje od nezavisnosti.

        Na pitanje novinara da li je moguće da dva naroda žive

zajedno ukoliko to jedan od njih ne želi, Mitić je odgovorio da, "ako

mogu da, posle Srebrenice, u Bosni zajedno žive Srbi, Hrvati i Bošnjaci,

zašto ne bi mogli i Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji?".

        "Pogotovu", dodao je, "ukoliko taj projekat uživa podršku

međunarodne zajednice."

        "Uostalom, zašto bi Albanci odbijali da žive zajedno sa

Srbijom? Srbija je pravna država koja poštuje prava čoveka i ima

razvijen sistem zaštite manjina", naglasio je Mitić.

Ministarski sastanak OEBS-a  će otvoriti belgijski premijer Gij Ferhofštat, a skupom će predsedavati belgijski šef diplomatije Karel de Guht.

Delegacije svih zemalja-članica će zatim uzeti reč, a završni dokument – koji je uvek plod kompromisa – biće usvojen u utorak oko podneva.

Jedna od ključnih tema sastanka biće reforma OEBS, koji se nalazi pod žestokim kritikama Rusije, i mnogih drugih zemalja, zbog nedovoljno snažne uloge u međunarodnim odnosima.