Либијска нафтна игра

Према извештајима агенција

Триполи, Бенгази, Њујорк, Берлин – Упркос тврдњама либијских побуњеника да су јуче успели да освоје не само стамбена подручја у граду Брега, већ и нафтна постројења, западне новинске агенције известиле су да војници лојални Муамеру ел Гадафију и даље контролишу западне делове града, где су смештена енергетска постројења.

Иако није могуће из независних извора проверити наводе побуњеника о освајању бар дела Бреге, британска агенција Ројтерс је јуче подсетила да су побуњеници и раније тврдили да су заузимали овај стратешки лучки град, удаљен 200 километара југозападно од побуњеничке престонице Бенгазија, да би их потом Гадафијеве снаге потисле.

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун је, како преносе агенције, јуче је изразио дубоку забринутост поводом извештаја о „неприхватљиво великом броју цивилних жртава” у Либији и позвао је све стране на изузетан опрез у борбама, како би се минимизирали даљи губици.

Бан је поновио да је дубоко убеђен да не може бити војног решења либијске кризе и позвао је на обуставу ватре и спровођење политичког процеса који ће испунити тежње либијског народа, јавиле су светске агенције. На питање да ли се под „свим странама” мисли и на НАТО, портпаролка УН је поновила „све стране”.

Бан је у свом последњем саопштењу, такође, позвао Муамера Гадафија и побуњенике да се што пре састану са специјалним изаслаником УН Абдулом Илахом ел Катибом и „одговоре конкретно и позитивно на идеје које су им представљене, у циљу окончања крвопролића у земљи”.

С друге стране, „Дојче веле” у својој анализи објављује да је очигледно да је од самог почетка било је јасно да је револт у Либији другачији у односу на оно што се дешавало у Египту или Тунису, питајући се да ли је Запад брзо реаговао на Гадафијеву примену силе заправо из економских разлога. Према речима експерта за Либију Алфреда Хакенсбергера, управо су економски разлози играли улогу у француском оштром ставу према Гадафију.

„Француски председник Никола Саркози био је прилично љут. Примио је Гадафија уз велику помпу, склопљени су привредни уговори, али је од неких, на пример о испоруци војних авиона, Гадафи одустао. Авионе је поручио у Русији”, рекао је за „Дојче веле” Хакенсбергер и додао да је лакши приступ нафти уз повољније услове прави разлог рата у Либији. „Чланице НАТО то не раде тек онако, да би успоставиле демократију у Либији. Реч је о интересима, изворима нафте, утицају и моћи. Велики добитник биће вероватно Катар који је пружио безусловну помоћ побуњеницима. А како су побуњеници рекли – ко им помаже, на њега ће се мислити приликом склапања нових уговора (о експлоатацији нафте)”.

Економски интереси, преноси „Дојче веле”, могу бити разлог зашто се и Русија уздржала у Савету безбедности приликом усвајања резолуције о Либији – руска државна фирма за извоз оружја склопила је протеклих година уговоре о испоруци тенкова, борбених и војних тренажних авиона у вредности од две милијарде долара.

„Русија страхује да ће изгубити главног купца оружја и да ће бити доведен у питање пројекат ’Гаспрома’. За Москву је Либија као мали Ирак – купује много оружја и има исте интересе”, објашњава Луис Мартинез, директор Центра за међународна истраживања у Паризу.

„Гаспром” је 2007. године добио лиценцу од италијанског државног концерна ЕНИ за експлоатацију нафте у либијској пустињи. ЕНИ је, иначе, страна компанија која има највеће послове у Либији и пре сукоба обезбеђивала је четвртину укупне дневне производње од милион и шесто хиљада барела.

Будући да је ЕНИ 2007, са Гадафијем закључила уговор од 28 милијарди долара и платила као бонус још милијарду долара како би обезбедила концесије за нафту до 2042. године, према речима Мартинез, није јасно зашто учествује у интервенцији НАТО-а

„Тим питањем дуго ће се бавити историчари. Шта се, заправо, догодило? У Италији је 2008. године, навелико слављено потписивање уговора о италијанско-либијском пријатељству у Риму, а сада су италијанске војне базе стављене на располагање НАТО за нападе на Либију”, каже овај експерт, а „Дојче веле” истиче да разлози за то могу бити неповољни услови за концесију за експлоатацију нафте које су Либијци наметнули Енију и другим страним компанијама.

„Волстрит џурнал” писао је у априлу ове године да су се западне нафтне компаније већ пре избијања побуне опростиле од Либије. Због великог интересовања страних енергетских корпорација, либијска државна фирма „Национална нафтна корпорација” успела је да успостави систем да Либијци узимају чак 90 одсто зараде, иако нафтне компаније морају да плате милионе за таксе и дозволе за истраживање нафте. После плаћених свих трошкова, страним компанијама би задржале око 11 одсто производње нафте, што је за њих мало.

Н. Р.

-----------------------------------------------------------

Гадафијев изасланик у Грчкој

Атина – Министар спољних послова Либије Абдулати ал Обеиди посетио је Атину у оквиру напора да се покрене дипломатски процес који би отворио пут за прекид грађанског рата у тој земљи северне Африке, преноси Танјуг. Званичници грчког МИП-а одбили су да саопште шта је био предмет разговара министара спољних послова две земље Абдулатија Ал Обеидија и Ставроса Ламбринидиса и да ли ће шеф либијске дипломатије посетити и друге земље, јавила је агенција АП. Ламбринидис је, осим сусрета са Ал Обеидијем, телефонски разговарао и са високом представницом ЕУ за безбедност и сарадњу Кетрин Ештон и специјалним изаслаником УН за Либију Абделилахом Ал Катибом.