Београдски мостови – од облица до пилона

„...Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светлији, општији од храмова. Свачији и према свакоме једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на коме се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло.

Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу и приликама којима је био окружен...”

Иво Андрић

Мостови су жила куцавица Београда – пет их је на Сави, један на Дунаву. Мост у српској престoници први пут помиње историчар Зосим у петом веку нове ере. Касније су, за време Византије и у доба турских освајања, преко Саве подизани примитивни понтонски мостови да би војска прешла са обале на обалу. Историчари су забележили да је Сулејманов војсковођа Караџа-паша учинио то пред освајање Београда 1521. године, док су градитељи султана Ахмеда код села Вишњица први премостили Дунав 1595. године. Како су Турци освојили, на исти начин су изгубили Београд, јер је војска Еугена Савојског изградила нови понтонски мост и освојила Београд 1717.

Први озбиљнији мост подигли су Аустроугари 1688. године, када су премостили Саву код Остружнице, а недуго потом и у близини садашњег моста преко Аде Циганлије. Најпре је направљен Дуги мост или, како су га у народу звали Мост преко мочваре. Он је прелазио преко појединих делова данашњег Новог Београда. На њега се ослањао понтонац преко Саве.

Искусни београдски мајстор Ђорђевић „за само месец дана уз помоћ 400 радника, подигао је Дуги мост, користећи 2.000 стабала, 1.100 дрвених стубова, 15.500 снопова коља и 12.000 палисадних облица”.

Ослоњен на шест камених стубова 20. августа 1884. године отворен је 462 метра дуг и 7.200 тона тежак Железнички мост који је рушен у оба светска рата. Данашњи Стари железнички мост изграђен је по завршетку Другог светског рата, у оквиру ратне репарације, и био је једини београдски железнички мост преко Саве све до изградње Новог железничког моста, 1979. године. Он је подигнут у склопу београдског железничког чвора, дугачак је 1.928 метара и преко њега прелази „Бг воз”.

Житељи Београда су први прелепи друмски мост дочекали 16. децембра 1934. године. Мост краља Александра Карађорђевића премостио је Саву ослоњен на два армиранобетонска стуба у српско-византијском стилу, док су челична ужад држала конструкцију.Делимично је срушен у време бомбардовања 1941. године, а потпуно уништен у америчком бомбардовању Београда 1944. Обновљен је 1955. године и добио је име Мост братства и јединства. Народ га је назвао Бранков мост.

Још у току Другог светског рата Немци су, зато што преко Моста краља Александра није могло да се прелази, одлучили да саграде нови мост који су назвали „Принц Еуген”. После рата Београђани су га звали „швапски” или „немачки”, али га тако данас нико не зове. Трамвајске шине на мосту су постављене 1984. године. То је једини мост преко кога прелазе трамваји који полазе из Блока 45 у Новом Београду и превозе путнике у стари део престонице.

Захваљујући визији тадашњег градоначелника Бранка Пешића, 1970. године је саграђена „Газела”. Преко овог најпрометнијег моста дневно је пролазило 170.000 возила иако је пројектован за око 40.000. Тек после 40 година почела је реконструкција и предвиђено је да буде завршена до фебруара следеће године.

Први и, за сада, јединиправи мост преко Дунава – Панчевачки, или Мост краља Петра Карађорђевића, отворен је 27. октобра 1935. и назван по тада малолетном краљу Југославије Петру Другом (Мост краља Петра II).После немачког напада на Југославију, 6. априла 1941. године, команда југословенске војске одлучила је да дигне у ваздух сва три постојећа моста у Београду (два преко Саве и један преко Дунава) у узалудном покушају да успори напредовање немачке војске. Немци су поправили мост за своје потребе, али је оштећен у току бомбардовања 16. априла и 3. септембра 1944. године. Када су почели да се повлаче из Београда у октобру 1944, Немци су уништили мост.

Обновљен је1946, а први воз преко њега прешао је 7. новембра исте године, док је друмски део пуштен у саобраћај за најзначајнији празник СФРЈ –­29­. нов­е­мбар­.

Дејан Спаловић