Пословна пратња у „кући љубави“

У тренутку када је 2007. године кухињским ножем заклао мајку на спавању, младић из једног банатског села био је на прагу двадесет и прве. По завршетку судског поступка који је вођен пред тадашњим Окружним судом у Зрењанину, оглашен је кривим за убиство и осуђен на десет година затвора. Убрзо је упућен на издржавање казне у Казнено-поправни завод у Ваљеву, једини за малолетнике у Србији.

Ту је од изрицања пресуде и један је од 32 који су осуђени на казну малолетничког затвора. Запослени у Заводу га карактеришу као бистрог, начитаног и образованог младића. Иако је његова сексуална оријентација „спорна“ свестан је да у „мушком затворском систему“ какав је овај у Ваљеву није добро да то јавно показује. Повиновао се правилима која важе овде и чека крај казне...

Слободан Арсенијевић, управник КПЗ у Ваљеву, каже да је овај младић један од ретких, ако не и једини који нагиње ка истом полу.

– Он је схватио да за њега не би било добро да своје сексуалне склоности овде јавно показује. Иначе, осуђеници свој сексуални нагон задовољавају боравком у „кући љубави“. Закон каже да свако осуђено лице једном у три месеца има право на овакву „привилегију“. Склон сам да им ту погодност одобравам и чешће. Сада су, као и у друштву, тренд девојке из пословне пратње. Баш пре неки дан је једном осуђенику дошла у „посету“ таква девојка. На себи је имала изузетно кратак и атрактиван шортс. Позвало ме је особље са капије и питало да ли да је пусте. Одобрио сам посету, али сам и запосленима и осуђенику рекао да тако обучена девојка никада више неће ући у Завод. Рекао сам то и његовим родитељима. Када је посета била готова, позвао сам младића у своју канцеларију и рекао: „Дечко, теби долази посета и то ти неко тамо плаћа. Имај обзира према другим момцима који по пет година нису видели женско“. Обећао ми је да ће све бити у реду – прича Арсенијевић.

Осуђеник на кошаркашком терену (Фото З. Анастасијевић)

Осим оних чији родитељи имају „дубљи џеп“ или пак другаре који им и међу затворским зидинама обезбеђују забаву, девојке из пословне пратње одлика су и вођа неформалних група које се формирају међу затворским зидовима. У овом моменту, према речима нашег саговорника, две су јасно диференциране овакве групе. Прва – београдска и друга коју чине осуђеници из свих крајева Србије. У свакој групи јасно се зна ко је њен лидер, ко су његови евентуални наследници, следбеници... Најниже, али најмногобројније чланство групе чини „банда“.

– Осуђеници не могу без вође. Већина њих је расла у породицама у којима је било насиља, тортуре, где је била наглашена ауторитарност на основу силе. Све то они преносе на овај систем овде. Вође се углавном „бирају“ на основу криминалног рејтинга који су донели „споља“. Њихова улога је да контролишу понашање осуђених у оквиру неформалне групе, поштовање неписаног затворског кодекса. Не дозвољавају, рецимо, цинкарење, организују отпор према неком друштву, третману, па и трговину недозвољеним средствима... Улога вође је и да преговара са лидером друге групе о важним стварима. Чланови неформалних група се не туку. О битним стварима разговарају вође група. За осуђеника је једна од најтежих казни да буде избачен из групе – објашњава Арсенијевић.

У оквиру КПЗ Ваљево налазе се браварска, варилачка и столарска радионица у којој се обучавају осуђеници (Фото З. Анастасијевић)

Има и оних који сами одлучују да се повуку са места лидера. Тако је недавно у канцеларију управника дошао младић коме је због двоструког убиства изречена вишегодишња затворска казна. После три године одлучио је да се „склони“ и замолио управника да му у томе помогне. Рекао му је „долазе нови људи који не признају овај систем и много их је тешко контролисати. Жељни су крими афирмације, а ја сам све то прошао. Три године је много...“.

Као и у сваком затвореном систему и у овај се уносе недозвољена средства. Јер, како каже, затвори нису херметички затворене кутије. Веће количине дроге углавном се откривају уочи Нове године. Тако је било и пре две и пре три године. Углавном су то марихуана, амфетамин и хероин.

– Пре две године смо открили једног нашег радника који је у пуњачу за мобилни телефон покушао да унесе 35 грама хероина – наводи управник КПЗ у Ваљеву.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Третмани и активности

Ако је на програму неки спортски догађај, време праћења ТВ програма се углавном продужава (Фото З. Анастасијевић)

У KПЗ Ваљево казну издржавају и млађа пунолетна лица која у моменту упућивања на издржавање казне нису старија од 23 године. По Закону о малолетницима у овој установи би, они који су осуђени на казну малолетничког затвора требали да остану до 23, односно, ако су у неком програму до 25 година. Тренутно их је око три стотине.

– Обично осуђени који дођу на издржавање казне, улазе у „В2“ или затворени третман. Осуђеник који се покаже као лош, не поштује кућни ред или прави проблеме, враћа се корак назад, у Одељење за појачани надзор.

– Онај ко се покаже као добар, „прелази“ на бољи третман. Свака степеница више значи већи број погодности. Имамо људе који су у највишем „А1“ третману, а имамо и оне који из „појачаног надзора“ одлазе са издржавања казне. Такође, имамо осуђеника који ради у Ваљеву и једног који ради у нашем објекту на Дивчибарама – каже Арсенијевић.

У оквиру КПЗ Ваљево налазе се браварска, варилачка и столарска радионица у којој се обучавају осуђеници, али и дом културе. Свака група осуђеника има салу у којој је телевизор, а програм може да се прати по утврђеном кућном реду. Ако је на програму нека спортска манифестација време праћења се углавном продужава.

Осуђеници се и информатички едукују. У групама од по десет полазника, уче програмске језике: ворд, ексел, виндовс. Осуђеницима који спремају испите, опет у складу са кућним редом, омогућава се учење у посебним просторијама.

За време слободних активности, осуђеници могу да се баве спортом будући да се у склопу завода налазе спортски терени и импровизована теретана.

Одржавају се спортске манифестације, а од културних обележава се слава Свети Сава, која је уједно и слава завода, затим фестивал затвореничког стваралаштва, ликовна колонија и додела признања „Уздарје од злата беседа“. Осуђеници сами уређују и затворски лист „Путоказ“.

-----------------------------------------------------------

Проблеми

У КПД Ваљево, према речима управника, налази се једна посебна категорија. То су повратници који су осуђени на казне до годину дана затвора са територије Вишег суда Ужице и Ваљево, то је 16 општина и тај број је прилично велики.

– Они су издвојени у посебну васпитну меру, али у неким ситуацијама имају контакт са осталима. Они су посебна категорија зато што се у њој налазе људи који су имали више кривичних дела, који су издржали дуге затворске казне… Ми не спадамо у максимално обезбеђене затворе и мислим да би новим распоредним решењем ту групу требало одвојити. То је један проблем. Други, још већи проблем је што европски и светски стандарди инсистирају на томе да осуђени на казну малолетничког затвора буду одвојени од одраслих – наводи управник.