Између две ватре

Ако нам већ, због разних претрпљених превара и других мука, просто „расту рогови”, било би нам лакше кад би те израслине бар донекле биле цењене као оне на носорозима,нова је досетка ојађених у интернационалним и националним, колективним и интимним, ломовима.

Рачуница јесте шаљива али није наивна. За килограм рога поменуте зверке, којој прети истребљење, на „црној верзи” се плаћа око 100.000 долара, дупло више него за злато, иако је тај племенити метал фантастично поскупео, као опробани заштитник од растућих финансијских драма.

Цена би требало да скочи, мисле сатиричари, и просечним грађанима пошто су они такође угрожена врста. Можда и –најугроженија, додају аналитичари, јер се нашао између две ватре, на удару две најмоћније силе свих времена: и чувара и рушитеља система. И стабилизационе мере и дестабилизационе акције, највећи терет сваљују на просечног грађанина.

Масама је, притом, теже него и државној каси. Све чешће она рачуна с њиховим него оне с њеним доприносом.

Средња класа, стога, убрзано ишчезава. А како је баш она носећи стуб и демократије и тржишта, појачани су страхови и за судбину целе системске грађевине.

Догађаји широм света повећавају такве стрепње. У Британији су опљачкане и запаљене многе радње и станови, штета је огромна, а цех ће највише платити недужна већина грађана –додатним пореским или инфламаторним наметима, да би власт могла да обештети оштећене. Слично важи и за поремећаје који су довели до презадужености држава и падова на берзама, а чији су почиониоци махом остали некажњени, чак с високим премијама, иако су подрили и систем и стандард „обичних људи”.

Само је питање времена када ће нереди, налик британским, избити и у другим земљама,најављује дански коментатор. Претходно је на исту могућност, с назнаком да висока стопа незапослености прети и стабилности демократија, упозорено још крајем 2008.из Међународног монетарног фонда који је ту тезу оснажио и заједничким саопштењем с Међународном федерацијом синдиката.

Нису уважена ни та ни упозорења да се у најразвијенијим земљама претерало са задуживањима, да су екстремно ризичне берзанске и банкарске трансакције прерасле у „оружје за масовно финансијско уништавање” (исказ милијардера Ворена Бафета). Ствари су догурале дотле да немачки „Шпигл” тражи одговор на алармантно питање: „Иде ли свет у банкрот”? Уз тврдње да „Запад, никад после Другог светског рата, није био слабији него сада” и да криза први пут „истовремено паралише Европу, Америку и Јапан”.

Лидери те тројке нису на време схватили да треба да се прилагоде свету који су дуго прилагођавали себи и да се економска моћ сели са севера и запада на југ и исток планете,сматра аутор њујоршког „Блумберга”. Оманули су, сугерише, и кад су дозволили да “управљање друштвом постане прирепак тржишту”, у чему поједини социолози и правници виде  неозакоњену транзицију фактичке власти са изабраних органа на финансијске центре.

Политичари су, ипак, претежно остали занети препуцавањима. Десница криви „државу благостања” да је „навикла људе на помоћ из буџета”, левица криви „диктат економског либерализма” који је „драматично продубио социјални јаз и довео до повећања незапослености и банкротстава”.

Како год, тек „наши демократски изабрани лидери не могу више да нас заштите” –опоро констатује публициста Џонатан Фридланд. Из његовог написа у лондонском „Гардијану”, и низа запажања других аналитичара, произлази да власти нису успеле да довољно, у складу з дужностима, заштите поданике ни од берзанских застрањивања, ни од корупције, ни од организованог криминала, па ни од масовних пљачки у уличним нередима, какви су кренули из Тотенхема. Нису сачувале ни себе –од ширења грађанских протеста, пада кредитног рејтинга…

Капитализам је издржљивији од других система зато што рачуна с људском несавршеношћу, али она управо налази разлоге и да га  оспорава. Капитализам је подношљив само кад нуди могућност добити,пише бечки „Стандард”,а сада је све више губитника којима „расту рогови”, не само зато што су изневерени него и што уверавају да су спремни за борбу.

Какви да су, рогови нису за потцењивање (и кад нису носорогови, којима се приписују терапеутска својства). Финансијске јурњаве се местимично називају корида. На Вол стриту је скулптура бика, коју и службеници и посетиоци трљају „за срећу”. Можда ће, једног дана и просечни грађани доћи у прилику да дигну два прста, налик роговима, у знак победе, али само тамо где одбију да им се „продаје рог за свећу”.