Мирис плазме и угља

Пожаревац – Владица и Александар су били бебе када је Слоба дошао на власт. Када је с ње сишао, момци су имали 11 година. Сада су студенти, организују журке у Пожаревцу и део њиховог посла је да до вечерас напуне водом базен у делу „Бамби парка“који припада Марку Милошевићу. Некадашњи комплекс спортских игралишта и дискотека, који се градио под бомбама НАТО, а потом свечано отворен под патронатом Милошевићевог сина и поетски назван „Бамбиленд“, данас је зарастао у коров, а постоља за кошеве и голови су преврнути и срушени, игралишта су зарасла у коров. А срче свуда наоколо.

Владица и Александар су пронашли старе нунчаке и млатарају њима док се базен пуни, како би вечерас све било спремно за пена парти у уклетом парку успомена и предрасуда. Два момка, растерећена историје и идеологије, два Бруса Лија несрећне транзиције, боре се у змајевом гнезду Марка Милошевића, јер ноћас треба да приреде спектакл. Да поставе осветљење и монтирају озвучење, очисте ђубре, а потом потопелепе Пожаревљанке у пену.

– Нема Слобе, нема Мире, нема Марка у Пожаревцу... И, све је исто. Лоше се живи. Само што се не ратује – каже Владица. Њихов шеф, тек нешто старији момак, не би волео да се врати то време када је за њега чоколада била мисаона именица. Недавно је, ипак, одвео свог доброг пријатеља на Слобин гроб.

– Мој друг га обожава, као да је Елвис. Ја га не волим нарочито, због прича које сам слушао, али сам опет одвео другара на гроб. И ја сам запалио свећу човеку, као што је ред.

Прошло је много година, момци попут ових нису имали прилику да шурују с владајућом породицом или њиховим противницима, тако да се некада „забрањени град” или „град херој”, како год га звали, полако ослобађа Милошевићевог политичког наслеђа. Ако је коалиција између ДС-а и СПС-а на националном нивоу била право политичко чудо, иста веза у Пожаревцу сматрана је тек нешто луђом комбинацијом од противприродног блуда. С тим да локални шеф демократа,градоначелник Миодраг Милосављевић,и социјалиста,председник Скупштине града Миомир Мића Илић, нису морали да одиграју баскет, као што су то учинили Борис и Ивица, како би разнежили своје бираче.

Одмах после формирања републичке владе, хатишериф о националном помирењу стигао је у Пожаревац, па су Милошевићеви пранепријатељи склопили политички пакт с његовим некадашњим најближим људима у родном граду. Обојица тврде да сарађују одлично, у интересу свих Пожаревљана, али да се ни један ни други не одричу својих принципа. Илић не крије да се чује с Миром Марковић и њеним сином Марком, да социјалисти брину о Марковој супрузи Милици Гајић и малом Марку Милошевићу,који је пети разред, и који је „пљунути деда“...

На Илићевом радном столу је бели грађевински шлем, на комепише: „Коридор 10“. Поклон од друга Милутина Мркоњића.

– Био сам градоначелник Пожаревца још 1993. године, сарађивао са Слобом и Миром, био председник одбора за сахрану Милошевића, а сада бринем о његовом гробу – каже Илић. Позива Јову, чувара Милошевићевог гроба, како би нам, за око сат времена, откључао капију породичне куће Милошевића, у чијем је дворишту сахрањен српски вожддеведесетих.

То што је Илић непоколебљиви слобиста не значи да данас не следи политику шефа Ивице Дачића, па позива телефоном градоначелника како би нам уговорио заједнички сусрет. Градоначелник Милосављевић тврди да је оваква коалиција била потребна и Србији и свим грађанима Пожаревца, како би се страсти стишале, а сви ми се окренули будућности.

Делић пожаревачке футурологије би требало да изгледа овако: компанија „Бамби Банат“предаће на коришћење граду Пожаревцу „Бамби парк“, а градоначелник нема ништа против да представници градске управе разговарају с породицом Милошевић како би се и део који је уступљен предузећу Марка Милошевића вратио граду. Наравно да ће с Марком, у име града, преговарати Мића Илић, али неће причати о дискотеци „Мадона“чијем је отварању присуствовао тадашњи целокупни државно-породични врх.

И сада, у самом центру града, билборди рекламирају „Мадону“, али нам шеф обезбеђења објашњава да дискотека заправо никада није била Маркова, већ је Милошевићев син узео у закуп од човека који живи у Холандији, као што је то пре извесног времена учинио извесни Београђанин. „Мадона“ради само викендом, прошле недеље је певала Сека Алексић, али то су данашњи апсурди Пожаревца. Поред „Мадоне“, туристичка атракција је и гроб Слободана Милошевића, што не крију ни његови обожаваоци, ни његови опоненти.

Стари чувар Јова нам отвара капију некада строго чуване Милошевићеве куће.

– Недавно су долазили Американци – рекао је кратко, пошто је, погрбљен, после неколико минута, затворио врата за нама.

– Који Американци – питамо Јову, а он ће заверенички:

– Из слободарског света.

Да је жив, Милошевић би овог 20. августа прославио 70. рођендан. С гроба одлазимо право у – затвор. Мирис угља с костолачких копова меша се с мирисом кекса „плазма“, који се још производи у Пожаревцу, док седимо у удобним столицама, испијамо кафу, уживајућиуз звуке једноличног али седативног жуборења фонтане. Први купачи стижу на базен отвореног дела КП дома „Забела“.

Некада су овде, као конобари и кувари, служили осуђеници лакше категорије, али је та пракса укинута. Некада су овде организоване свадбе, па су осуђеници искакали из кухиње и френетично играли са сватовима, када би неко од шаљивџија наручио „Зеницу блуз“.

Некада је, на самом уласку у Пожаревац, на сепарацијамабесомучно ископаваназемља, као и данас, а рупчаге су се пуниле подземним водама, стварајући језерца или популарне „багере“у којима се овог лета купају Пожаревљани. Богати и сиромашни, слобисти и они други.

Некада је ово био подељени град.

-----------------------------------------------------------

Забела подигла споменик робијашу Нушићу

У парку отвореног дела затвора подигнут је споменик комедиографу Браниславу Нушићу,једином робијашу коме су затворске власти подигле споменик. А на њему су уписани његови стихови: „Ја два раба у стихове, они мене у окове“.

У специјално чуваном делу „Забеле“, робијају најопаснији осуђеници, попут Милорада Улемека Легије и убица из његовог клана. Пожаревац је познат и као град у ком се налази једини женски затвор у земљи. Смештен је у центру града.

-----------------------------------------------------------

Добри приходи, лоша приватизација

С просечним примањима од 57.000 динара, Пожаревац спада у најбогатије општине у Србији, али ипак забрињава податак да све више људи одлази у иностранство. У Браничевском округу је више од 30.000 грађана отишло на рад, махом у Италију, па се Пожаревац недавно побратимио са италијанским Трстом. Представници опозиције, попут шефа радикала и бившег градоначелника Саше Ваљаревића, упозоравају да је лоша приватизација после 5. октобра разлог за одлазак младих. Ваљаревић помиње случај пропасти Месне индустрије Пожаревац, која је некада извозила шунку за америчку војску и запошљавала око 1.400 радника.