Тактичке игре Кине и САД

Из Пентагона је јуче „процурела” вест да су Кинези разоткрили „све тајне градње ’невидљивих’ борбених летилица”. После америчког бомбардера „Ноћни соко” – обореног над Буђановцима у време бомбардовања СР Југославије 1999. године – Кинези су, наводно, уживо проучили конструкцију „Црног сокола”, специјалног хеликоптера САД.

Опремљена такозваним стелт-штитом који подразумева примену посебне аеродинамике и антимагнетских премаза, летилица је тешко уочљива за противничке радаре.

Вест је посредством дневника „Њујорк тајмс” и „Фајненшел тајмс” обишла свет, као поуздана, мада незванична информација. Позивајући се на неименоване изворе у обавештајним круговима САД, у извештајима два листа је наведено да је реч о „издаји непоузданих савезника”. Наиме, пакистанска безбедносно-обавештајна служба ИСИ позвала је кинеске војне стручњаке да истраже олупине летилице, коју су амерички специјалци оставили хаварисану у гарнизонском граду Аботабаду, за време акције хватања и убиства Осаме Бин Ладена, шефа Ал Каиде.

Мотиви пакистанске службе нису званично коментарисани. Надлежни у САД оставили су широк простор за спекулације, намећући незванично питање – да ли је Пакистан наплатио Кини „посету са разгледањем” хеликоптера или је о нечему другом реч?

Палета мотива који су предмет нагађања, обухвата више аспеката. Један аспект се односи на учесталу критику по којој је корупција врховни шеф пакистанске обавештајне службе. У другој, незваничној верзији, као кривци се именују кругови у пакистанској влади: она се свети САД, јер су организовале акцију хватања Бин Ладена на пакистанској територији, а нису обавестили Исламабад о намерама. Имиџ Пакистана, као стратешког партнера САД у том делу света, озбиљно је уздрман.

Трећа, најсмелија спекулација, наводи на размишљање, да ли се Пакистан намеће Кини као нови стратешки партнер?

У круговима европских обавештајних аналитичара каже се да у свим спекулацијама има истине. Црни фондови пакистанских обавештајаца су на лимиту попуњености, а влада у Исламабаду сваким потезом усмереним против Вашингтона задобија наклоност оних критичара у својој јавности, који јој замерају на проамеричком курсу.

Наравно, не би се смело изгубити из вида да се главна „битка” између Пакистана и САД води на пољу дипломатског надмудривања, не би ли Вашингтон „преиспитао” своје односе са Индијом. Од проглашења независности од Индије, давне 1947. године, Пакистан страхује да би Индија уз одговарајућу политичку подршку неке од светских сила могла да покуша да војном операцијом одвоји север Пакистана и тако, једном за сва времена, реши питање Кашмира, око кога се Њу Делхи и Исламабад деценијама сучељавају и сукобљавају.

Било како било, Кинези су, ако су сви наводи тачни, употпунили своја знања о градњи невидљивих хеликоптера. Било би реално очекивати да ће Пекинг у догледно време произвести свој невидљиви хеликоптер: тако је било и са невидљивим ловцем-бомбардером у стелт-технологији. У расправама на ту тему у војним круговима се усмерава на непотврђену чињеницу да је кинеска делегација стручњака после посете Буђановцима израдила конкретне планове за изградњу кинеског „невидљивог” – оног који је представљен у јануару ове године, стицајем околности управо у време посете тадашњег министра одбране САД Роберта Гејтса Пекингу.

Кина, наиме, све одлучније показује своје аспирације да постане доминантна сила у региону. У тај концепт, свакако, спада и питање наоружања. Према расположивим подацима, Пекинг годишње издваја из буџета око стотину милијарди долара за наоружање. Уз финансијска средства, међутим, Пекинг није заборавио ни на „говор симболике”. Тако је, после увођења у службу првог кинеског носача авиона процурела вест о преименовању брода: требало би да добије име „Ши-Ланг”, по војсковођи који је 1681. године покорио Тајван и припојио га Кини.