Taktičke igre Kine i SAD

Iz Pentagona je juče „procurela” vest da su Kinezi razotkrili „sve tajne gradnje ’nevidljivih’ borbenih letilica”. Posle američkog bombardera „Noćni soko” – oborenog nad Buđanovcima u vreme bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine – Kinezi su, navodno, uživo proučili konstrukciju „Crnog sokola”, specijalnog helikoptera SAD.

Opremljena takozvanim stelt-štitom koji podrazumeva primenu posebne aerodinamike i antimagnetskih premaza, letilica je teško uočljiva za protivničke radare.

Vest je posredstvom dnevnika „Njujork tajms” i „Fajnenšel tajms” obišla svet, kao pouzdana, mada nezvanična informacija. Pozivajući se na neimenovane izvore u obaveštajnim krugovima SAD, u izveštajima dva lista je navedeno da je reč o „izdaji nepouzdanih saveznika”. Naime, pakistanska bezbednosno-obaveštajna služba ISI pozvala je kineske vojne stručnjake da istraže olupine letilice, koju su američki specijalci ostavili havarisanu u garnizonskom gradu Abotabadu, za vreme akcije hvatanja i ubistva Osame Bin Ladena, šefa Al Kaide.

Motivi pakistanske službe nisu zvanično komentarisani. Nadležni u SAD ostavili su širok prostor za spekulacije, namećući nezvanično pitanje – da li je Pakistan naplatio Kini „posetu sa razgledanjem” helikoptera ili je o nečemu drugom reč?

Paleta motiva koji su predmet nagađanja, obuhvata više aspekata. Jedan aspekt se odnosi na učestalu kritiku po kojoj je korupcija vrhovni šef pakistanske obaveštajne službe. U drugoj, nezvaničnoj verziji, kao krivci se imenuju krugovi u pakistanskoj vladi: ona se sveti SAD, jer su organizovale akciju hvatanja Bin Ladena na pakistanskoj teritoriji, a nisu obavestili Islamabad o namerama. Imidž Pakistana, kao strateškog partnera SAD u tom delu sveta, ozbiljno je uzdrman.

Treća, najsmelija spekulacija, navodi na razmišljanje, da li se Pakistan nameće Kini kao novi strateški partner?

U krugovima evropskih obaveštajnih analitičara kaže se da u svim spekulacijama ima istine. Crni fondovi pakistanskih obaveštajaca su na limitu popunjenosti, a vlada u Islamabadu svakim potezom usmerenim protiv Vašingtona zadobija naklonost onih kritičara u svojoj javnosti, koji joj zameraju na proameričkom kursu.

Naravno, ne bi se smelo izgubiti iz vida da se glavna „bitka” između Pakistana i SAD vodi na polju diplomatskog nadmudrivanja, ne bi li Vašington „preispitao” svoje odnose sa Indijom. Od proglašenja nezavisnosti od Indije, davne 1947. godine, Pakistan strahuje da bi Indija uz odgovarajuću političku podršku neke od svetskih sila mogla da pokuša da vojnom operacijom odvoji sever Pakistana i tako, jednom za sva vremena, reši pitanje Kašmira, oko koga se Nju Delhi i Islamabad decenijama sučeljavaju i sukobljavaju.

Bilo kako bilo, Kinezi su, ako su svi navodi tačni, upotpunili svoja znanja o gradnji nevidljivih helikoptera. Bilo bi realno očekivati da će Peking u dogledno vreme proizvesti svoj nevidljivi helikopter: tako je bilo i sa nevidljivim lovcem-bombarderom u stelt-tehnologiji. U raspravama na tu temu u vojnim krugovima se usmerava na nepotvrđenu činjenicu da je kineska delegacija stručnjaka posle posete Buđanovcima izradila konkretne planove za izgradnju kineskog „nevidljivog” – onog koji je predstavljen u januaru ove godine, sticajem okolnosti upravo u vreme posete tadašnjeg ministra odbrane SAD Roberta Gejtsa Pekingu.

Kina, naime, sve odlučnije pokazuje svoje aspiracije da postane dominantna sila u regionu. U taj koncept, svakako, spada i pitanje naoružanja. Prema raspoloživim podacima, Peking godišnje izdvaja iz budžeta oko stotinu milijardi dolara za naoružanje. Uz finansijska sredstva, međutim, Peking nije zaboravio ni na „govor simbolike”. Tako je, posle uvođenja u službu prvog kineskog nosača aviona procurela vest o preimenovanju broda: trebalo bi da dobije ime „Ši-Lang”, po vojskovođi koji je 1681. godine pokorio Tajvan i pripojio ga Kini.