Аранжман са ММФ могућ од октобра

БЕОГРАД – Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да би у случају успешних преговора са Међународним монетарним фондом (ММФ) аранжман из предострожности са том међународном финансијском ситуацијом могао да започне почетком октобра.

„Са наше стране постоји расположење да се у тај аранжман уђе, мислимо да је то врло корисно са аспекта ризико премије земље, односно да ће нам то помоћи да она не расте”, истакао је Шошкић у интервјуу Танјугу.

Гувернер је указао да је важно да Србија у разговорима са ММФ покаже да је у стању да поштује фискална правила која је успоставила, односно да буџетски дефицит буде ограничен у складу са оним што је дефинисано Законом о буџетском систему.

„Кључно питање ће бити да ли ми можемо да обезбедимо покриће за недостајућа средства у буџету за ову годину која су у великој мери повезана и са недавно усвојеним изменама Закона о финансирању локалних самоуправа, које стварају додатни трошак на централном нивоу, односно доводе до тога да се јавио део расхода за које је питање да ли можемо да имамо реалне приходе”, објаснио је Шошкић.

Према његовим речима, важно је да у разговорима са ММФ покажемо да можемо да затворимо ту новонасталу „буџетску празнину”. У супротном, не треба да се изненадимо ако не закључимо договор „јер ММФ не жели да уђе у аранжман са земљама за које није сигуран да имају пуно опредељење да озбиљно управљају јавним финансијама”.

Шошкић је навео да су могућности за надокнађивање мањка прихода због примене закона унапред познате - или ће се ићи на смањење постојећих трошкова или на раст прихода, који може бити везан за већи степен наплате пореза, смањивање „сиве економије” у систему, или за евентуално реструктурирање начина финансирања државе у смислу корекције неких пореза.

Напомињући да ће поштовање Закона о буџетском систему у овој години бити „мало већи изазов због политичког циклуса у коме се наша земља налази”, Шошкић је нагласио да је важно да се у тренутку када се у свету догађа криза јавног дуга, Србија легитимише пред међународном јавношћу као земља способна да активно и одговорно управља јавним финансијама и да троши у границама својих могућности.

„То је оно што директно утиче на ризико премију према нашој земљи, на каматне стопе у нашој земљи, на начин на који се ми као држава можемо задуживати на тржишту”, објаснио је гувернер.

Он је прецизирао да не мисли на задуживање у смислу додатног раста дуга Србије већ на процес рефинансирања постојећих дугова.

„То је оно што се често губи из вида када се говори о кризи јавног дуга земаља које тренутно имају ту кризу, а то је да раст неповерења и ризико премије према тим земљама подиже каматну стопу за рефинансирање њихових дугова, што доводи практично земљу у целини у позицију да не може дугорочно да измирује своје обавезе”, указао је Шошкић.

Он је оценио да је Србија Законом о буџетском систему поставила једну врло разумну меру - да јавни дуг не сме бити преко 45 одсто бруто домаћег производа (БДП), која не треба да буде премашена.

Потенцијална опасност за премашивање те границе лежи у ситуацији да држава, не поштујући фискална ограничења, почне да се задужује преко онога што је предвиђено Законом о буџетском систему, навео је Шошкић и додао да други разлог може бити евентуална промена на девизном тржишту која ће другачије да вреднује наш јавни дуг и учини га релативно већим у односу на БДП који се обрачунава у динарима.

„Први проблем је много значајнији - да Србија обезбеди пуно поштовање закона који је донела, то је јако важно и у том контексту аранжман са ММФ-ом међународни инвеститори доживљавају као потврду наше озбиљности и способности да активно и озбиљно управљамо јавним финансијама”, указао је гувернер.