Aranžman sa MMF moguć od oktobra

BEOGRAD – Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da bi u slučaju uspešnih pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) aranžman iz predostrožnosti sa tom međunarodnom finansijskom situacijom mogao da započne početkom oktobra.

„Sa naše strane postoji raspoloženje da se u taj aranžman uđe, mislimo da je to vrlo korisno sa aspekta riziko premije zemlje, odnosno da će nam to pomoći da ona ne raste”, istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.

Guverner je ukazao da je važno da Srbija u razgovorima sa MMF pokaže da je u stanju da poštuje fiskalna pravila koja je uspostavila, odnosno da budžetski deficit bude ograničen u skladu sa onim što je definisano Zakonom o budžetskom sistemu.

„Ključno pitanje će biti da li mi možemo da obezbedimo pokriće za nedostajuća sredstva u budžetu za ovu godinu koja su u velikoj meri povezana i sa nedavno usvojenim izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koje stvaraju dodatni trošak na centralnom nivou, odnosno dovode do toga da se javio deo rashoda za koje je pitanje da li možemo da imamo realne prihode”, objasnio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, važno je da u razgovorima sa MMF pokažemo da možemo da zatvorimo tu novonastalu „budžetsku prazninu”. U suprotnom, ne treba da se iznenadimo ako ne zaključimo dogovor „jer MMF ne želi da uđe u aranžman sa zemljama za koje nije siguran da imaju puno opredeljenje da ozbiljno upravljaju javnim finansijama”.

Šoškić je naveo da su mogućnosti za nadoknađivanje manjka prihoda zbog primene zakona unapred poznate - ili će se ići na smanjenje postojećih troškova ili na rast prihoda, koji može biti vezan za veći stepen naplate poreza, smanjivanje „sive ekonomije” u sistemu, ili za eventualno restrukturiranje načina finansiranja države u smislu korekcije nekih poreza.

Napominjući da će poštovanje Zakona o budžetskom sistemu u ovoj godini biti „malo veći izazov zbog političkog ciklusa u kome se naša zemlja nalazi”, Šoškić je naglasio da je važno da se u trenutku kada se u svetu događa kriza javnog duga, Srbija legitimiše pred međunarodnom javnošću kao zemlja sposobna da aktivno i odgovorno upravlja javnim finansijama i da troši u granicama svojih mogućnosti.

„To je ono što direktno utiče na riziko premiju prema našoj zemlji, na kamatne stope u našoj zemlji, na način na koji se mi kao država možemo zaduživati na tržištu”, objasnio je guverner.

On je precizirao da ne misli na zaduživanje u smislu dodatnog rasta duga Srbije već na proces refinansiranja postojećih dugova.

„To je ono što se često gubi iz vida kada se govori o krizi javnog duga zemalja koje trenutno imaju tu krizu, a to je da rast nepoverenja i riziko premije prema tim zemljama podiže kamatnu stopu za refinansiranje njihovih dugova, što dovodi praktično zemlju u celini u poziciju da ne može dugoročno da izmiruje svoje obaveze”, ukazao je Šoškić.

On je ocenio da je Srbija Zakonom o budžetskom sistemu postavila jednu vrlo razumnu meru - da javni dug ne sme biti preko 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koja ne treba da bude premašena.

Potencijalna opasnost za premašivanje te granice leži u situaciji da država, ne poštujući fiskalna ograničenja, počne da se zadužuje preko onoga što je predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu, naveo je Šoškić i dodao da drugi razlog može biti eventualna promena na deviznom tržištu koja će drugačije da vrednuje naš javni dug i učini ga relativno većim u odnosu na BDP koji se obračunava u dinarima.

„Prvi problem je mnogo značajniji - da Srbija obezbedi puno poštovanje zakona koji je donela, to je jako važno i u tom kontekstu aranžman sa MMF-om međunarodni investitori doživljavaju kao potvrdu naše ozbiljnosti i sposobnosti da aktivno i ozbiljno upravljamo javnim finansijama”, ukazao je guverner.