Београд ће бити у жижи света

Београдска "Универзијада" је све присутнија у нашим животима. До јула 2009. године има још доста времена, највећи део посла тек треба да се обави да би највеће мултиспортско светско такмичење после летњих олимпијских игара било организовано тако да сви гости оду задовољни, а домаћини, укључујући све Београђане, поносни.

О томе како смо дошли до "Универзијаде", шта ће она донети Београду и Србији и спорту и шта ће променити у нашим животима и главама најпозванији је да говори др Синиша Јаснић, човек који је "Универзијаду" од које је Београд одустао 1975. вратио у наш главни град.

Јаснић је неприкосновени лидер нашег универзитетског спортског покрета од последње деценије 20. века и један од челника Међународне универзитетске спортске федерације (ФИСУ). 

– Све је почело 1986. Био сам на другој години Факултета физичке културе у Новом Саду и укључио сам се као волонтер у рад Универзитатског спортскога савеза Војводине. Тада је то још била Универзитетска СОФК-а. Кренуо сам, дакле, са најниже степенице, али био сам у сјајном тиму и могао сам много да научим – да поменем рецимо Ђорђија Радовановића – а годину дана касније постао сам секретар и имао срећу да радим са изутетним председником какав је био Лајош Кокаи...

Надмашити Загреб

• Те године у Загребу је одржана "Универзијада", коју често помињете. Да ли сте били у Загребу?

– Не, нисам био у Загребу, јер сам био тек почетник у универзитетском спорту, али одгледао сам све преносе (од свих резултата највећи утисак на мене оставио је тријумф Слободана Поповића  на 800 метара), а утисак који сам стекао потврдили су ми многи -  не само наши учесници и организатори те "Универзијаде", већ и функционери светског универзитетског покрета. Оно што сам видео, било је фантастично. У међувремену био сам на по осам летњих и зимских "универзијада" и, верујте, ни једна није надмашила Загреб. То ћемо морати ми да учинимо и да поставимо нове стандарде овог такмичења.  

• Почели сте са најнижег степеника, а сада вам је остало само неколико до самог врха. Како се то постиже?

– То се постиже заиста великим трудом и радом и то не само мојим. С једне стране сва међунараодна универзитетска такмичења која смо организовали у Србији добила су највише оцене, а уз то од оснивања Европске универзитетске спортске асоцијације наши спортисти су више него успешни и ми смо по резултатима најуспешнија универзитетска спортска федерација у Европи. То су најбоље препоруке не само за мене већ и остале људе у српском универзитетском спорту. Током ових 20 година и ја сам сазревао, али, опет, не бих ништа могао сам. Имао сам изузетну срећу и задовољство да радим са сјајним људима. Када је у питању наш највећи пројекат "Универзијада 2009" то су Александар Шоштар, Срђан Бошковић, Драгољуб Бојић, Александар Ждерић и Биљана Милић. Директор Управе за спорт Александар Шоштар нам је скратио пут до главних ауторитета у држави и добијања неопходних гаранција за кандидатуру, а велику сређу имали смо што се на месту градоначелника Београда налази баш Ненад Богдановић. Њему није било потребно дуго говорити и ономе шта "Универзијада" доноси Београду. Уз овај пројекат одмах је стао и Борислав Станковић. Изузетан спортски радник одмах је препознао искреност у нашој намери и отворио нам многа важна врата у свету. И у Олимпијском комитету Србије наишао сам на разумевање. Сјајну сарадњу имам са многим савезима и клубовима – од одбојке и Александра Боричића и Слободана Милошевића до атлетике.  Такође, не желим да се заборави допринос "Спортског журнала", "Политике", "СОС канала" и " РТС"- а који су нам помогли да скренемо пажњу јавности и сондирамо терен за остварење идеје о "Универзијади" у Београду.

• Када ћете закорачити на последњи степеник?

– То је тешко рећи пошто и после 2009. остајем у спорту. Уствари, у њему ћу остати цео живот, јер ми је и лично доста вратио. Али – пошто сам увек био отворен и говорио што мислим – бићу сасвим одређен. Идуће године на Конгресу ФИСУ у Бангкоку очекујем да будем изабран за првог потпредседника ФИСУ, а ако 2009. организујемо "Универзијаду" онако како желимо, 2011. године бих требало да постанем председник ФИСУ и наследим Џорџа Килијана, који је много учинио за светски универзитетски спорт, студнетски покрет у Србији и мене лично.

Нов изглед и имиџ Београда

• А шта ће 2009. донети Београду, универзитетском спорту и нашем спорту уопште?

– Београд ће значајно променити свој изглед, а посебно Нови Београд са "Блоком 67" у којем ће бити универзитетско "село". Београд ће поправити и своју инфраструктуру, не само саобраћајну и спортску, већ у сваком погледу. "Универзијада" ће поправити и имиџ земље и, сигурно, бити најбоља препорука за придруживање Европској унији, а надам се и да ће допринети и промени начина  размишљања у нашем спорту, али и односу државе према спорту. Сви ефекти у овом тренутку нису мерљиви, али Београд ће 2009. бити епицентар спортских, културних и уметничких, привредних догађаја, али "Универзијада" ће имати и политичку димензију. У Београд ће доћи већина председника европских земаља и то јје заједнички задатак нас и државе.

• Представите укратко "Универзијаду".

– За то је најбољи језик бројки, јер не оставља никакве недоумице. "Универзијада" је 10.000 спортиста из више од 170 земаља који ће се такмичити у 21 спорту (то је 21 светско првенство). "Универзијада" је 50.000 туриста, 14.000 волонтера од којих ће најмање 2.000 бити из земаља Европске уније. То је више од 2.000 нових станова 36 реновираних објеката у складу са стандардима међународних спортских федерација, пет нових спортских дворана и хала, посао за неколико хиљада људи... "Универзијада" је поврх свега директан излаз Београда и Србије у свет путем ТВ мрежа и кроз текстове хиљаде новинара и фотографије многобројних фоторепортера. То је најбоља прилика да покажемо ко смо, шта умемо и колико вредимо.

• Ко ће све то да плати?

– Националне универзитетске спортске федерације платиће трошкове боравка већине својих спортиста у Београду. Изградњу "села" финансираће инвеститори, а реконструкција објеката, што је свакако интерес земље и града, је наш улог. Такође, свечано отварање и затварање "Универзоијаде" које ће преносити "Јуроспорт" у цео свет, је наш трошак и уверен сам да је интерес Србије да се на прави, што лепши начин представи свету, а оно што вреди то и кошта. Узгред "Универзијада" ће, мада ће имати приближно исти број учесника, коштати десет пута мање од Олимпијских игара у Атини. Не би требало заборавити ни да смо од наших партнера "Сименса" и "Фолксвагена" добили материјална средства која остају у Београду, да ће спортски објекти спонзорским уговорима бити опремљени најмодернијим уређајима за мерење резултата, ИТ везама, спортским реквизитима и осталом опремом. Уз то, за наше научне раднике, професоре и студенте отворићемо прозор организацијом светске научне конференције о спорту (ЦЕСУ) и тако обновити покидане везе са светом...

• Дакле, "Универзијада Београд 2009" не би требало да буде ваше "животно дело"...

– Већ сам рекао да у спорту остајем заувек, а 2009. на 25. летњим универзитетским спортским играма у београду имаћу 45-година - премало да се уморим од свега и да дигнем руке. Већ више пута поменуо сам жељу да Београд буде и домаћин летњих олимпијских игара. Има оних који то примају са смешком, неких који мисле да сам луд и оних који ме подсећају да "олимпијаде" у последње време организују само велике, финансијски моћне земље. Тврдим да је та жеља реална и да нема финансијски малих и великих земаља. Постоји само велики и мали интерес и ако наш интерес сазри и буде велики, ако се марљиво ради на свим нивоима можемо да се надамо олимпијским играма између 2028. и 2036. године.

•  Ипак, Србија нема све објекте који задовољавају стандарде МОК, нема ни приближно довољно хотелских капацитета...

– То је тако у овом тренутку, али ја говорим о периоду од којег нас деле три деценије. У то време Србија ће увелико бити у Европи, привреда ће јој бити много јача него данас и ако направимо добру стратегију развоја спорта и изградње објеката на националном нивоу можемо да се надамо. Уосталом "Универзијаду" смо добили са само годину дана планирања и организоваћемо је за само четири године, а њен успех биће и најбоља препорука за организацију других великих такмичења – европских и светских првенстава и, зашто не једног дана , олимпијских игара? 

--------------------------------------------------------------------------

Обавезе за тројицу

Синиша Јаснић је 42-годишњак, ожењен је, има двоје деце, доктор је наука и бивши атлетичар, џудиста и кошаркаш.

Тренутно, на домаћем нивоу је председник Универзитетског спортског савеза Србије, члан Предсеедништва Олимпијског комитета Србије, потпредседник Организационог комитета "Универзијаде" и генерални директор предузећа "Универзијада Београд 2009".