Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Експлозивна истина иза Фукушиме

Експлозивна истина иза Фукушиме
Фукушима: месеци лажи и дезинформација о узроцима катастрофе (Фото Ројтерс)

Лондон – То је једна од мистерија јапанске нуклеарне кризе: колику је штету реакторима Фукушима Даичија нанео земљотрес, 11. марта, пре него што је ударио цунами, пита лондонски „Индипендент” после вишемесечног истраживања.

Улог је велики: уколико је потрес структурно угрозио електрану и безбедност њеног нуклеарног горива, онда сваки сличан реактор у Јапану мора да буде затворен. Док су готово сви од 54 реактора или искључени (35) или треба да буду затворени до наредног априла, питање структурне безбедности одређује сваку расправу о њиховом поновном отварању.

Оператер електране, Токијска компанија за електричну енергију „Тепко”, и јапанска влада тешко да су поуздан тумач ове контроверзе.

„Није дошло до топљења нуклеарног језгра”, понављао је владин представник за штампу Јукио Едано, у данима после 11. марта. „Била је то непредвидива катастрофа”, фамозне су речи тадашњег председника „Тепка” Јукио Едана.

Пет месеци касније, знамо да је топљење трајало док је Едано говорио. Далеко од тога да је несрећа била непредвидива јер су критичари дуго упозоравали на опасност.

У месецима лажи и дезинформација, једна прича се истиче: земљотрес је био тај који је искључио електричну струју електране, заустављајући хлађење шест реактора. Цунами је 40 минута касније, само зауставио резервне генераторе, чиме је хлађење потпуно престало. Тако је почео ланац догађаја који ће водити првом троструком топљењу на свету.

Шта ако су цеви за рециркулацију и хлађење прсле после земљотреса, пре него што је талас дошао до њих, пре него што је нестало струје? То би изненадило само мало људи који су познавали 40 година стари реактор број 1, претка нуклеарних реактора који и даље раде по Јапану?

На проблеме са напрслим, пропадајућим и слабо одржаваним цевима и системом за хлађење, указивано је годинама. „Тепко” је септембра 2002. признао да је прикривао податке о пукотинама на најважнијим цевима за циркулацију.

Девет дана пре почетка топљења, 2. марта, владина Агенција за безбедност нуклеарне индустрије упозорила је „Тепко” да није успела да обави инспекцију кључних делова опреме електране, укључујући пумпе за рециркулацију. Агенција је „Тепку” наложила да обави инспекцију, изврши поправке ако је потребно, и да 2. јуна поднесе извештај. Изгледа да извештај ни до данас није предат.

„Индипендент” је разговарао са више запослених електране који понављају исту причу: озбиљна оштећења цеви и најмање једног реактора, догодила су се пре удара цунамија.

Сумње да је земљотрес нанео озбиљне штете реакторима појачане су извештајима да је до цурења радијације дошло само који минут после удара. Агенција Блумберг јавила је да је на нешто више од километра од електране, аларм због повишене радијације укључен у 15.29, пре удара цунамија.

Разлог зашто званичници не желе да признају да је земљотрес одговоран за структуралне штете на реакторима је јасан. Кацунобу Онда, аутор књиге „Тепко, империја таме”, објашњава да би признавање „појачало сумње о безбедности сваког реактора. Они користе велики број застарелих реактора који имају исти системски проблем”.

Кеи Сугаока, који је водио истрагу на лицу места и био први који је упозорио на „Тепко”, каже да није изненађен оним што се догодило. У писму јапанској влади од 28. јуна 2000, он је упозоравао да „Тепко” наставља да управља озбиљно оштећеним уређајима.

„Одувек сам мислио да је само питање времена”, каже он поводом несреће. „Била је то једна од оних ситуација у животу када нисам био срећан што сам у праву”.

Нико не зна колику је штету Фукушими нанео земљотрес или да ли је та штета била довољна да доведе до топљења, али подаци „Тепка” и сведочења очевидаца указују да је штета била значајна.

„’Тепко’ и јапанска влада дали су много објашњења која немају смисла. Нису пружили једну ствар – истину. Време је да то учине”, каже Тоору Хасуике, запослен у „Тепку”, од 1977. до 2009, и бивши главни менаџер за безбедност Фукушиме.

----------------------------------------------------------

Нуклеарни првенац

Токио – Јапан је јуче одобрио наставак комерцијалног рада једног реактора у нуклеарној електрани Томари, први пут након што су земљотрес и цунами 11. марта изазвали нуклеарну хаварију централе Фукушима, јавља АФП.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.