У Србији живи 104.246 избеглица

У Србији живи 104.246 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине и 206.966 интерно расељених лица са Косова и Метохије, резултати су последњег пописа избеглих особа који су током 2004. и 2005. године спровели Комесаријат за избеглице Републике Србије и Високи комесаријат за избеглице Уједињених нација. Регистрација избеглица била је у периоду од 27. новембра 2004. до 25. јануара 2005. године, а том попису одазвало се укупно 141.685 особа. Након обраде података и разматрања 11.000 жалби, избеглички статус коначно је добило 104.246 лица.

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакао републички комесар за избеглице Драгиша Дабетић, највећи број избеглица који данас живе у Србији – њих 73 одсто – прогнаници су из Хрватске, а 27 одсто избеглих особа је из Босне и Херцеговине. Он је том приликом подсетио да је на претпоследњем попису избеглица, који је организован 2001. године, било регистровано 378.000 избеглица, а знатно смањење броја избеглих особа он је протумачио чињеницом да је више од 200.000 избеглица у Србији у међувремену узело држављанство и тиме остварило формалну интеграцију.

"Ако се број од 200.000 интегрисаних избеглица сабере са бројем 104.246 особа које сада имају потврђен избеглички статус, и том броју дода 200.000 расељених са Косова и Метохије, Србија је и даље земља са најбројнијим расељеничким корпусом", истакао је Дабетић. Он је такође додао да у 107 колективних центара широм Србије данас живи 3.000 избеглих и 6.000 интерно расељених особа са Космета и нагласио да ће већина ових центара у будућности бити затворена.

Представник УНХЦР за Србију и Црну Гору Ленарт Коцалаинен подсетио је да је на овим подручјима пре десет година било готово милион избеглица и да се у међувремену један број избеглих вратио у земље порекла, мање их је отишло у друге земље, али највише их је интегрисано у Србији.

"Више нема правних препрека за повратак избеглица у Босну и Херцеговину, али је повратак у Хрватску компликованији, пре свега зато што питање остваривања пензија и станарских права још није решено", подвукао је Коцалаинен.