Филмски пољупци

Од нашег специјалног извештача
ТАЛИН – Талински празник филмова, 10. фестивал црних ноћи (у ово доба године у балтичком приобаљу дневно светло траје свега три-четири сата) који се одржава од 23. новембра до 10. децембра, последњи је такмичарски вишебој у овој фестивалској години.

За свој јубилеј фестивал је понудио око 470 филмова из 65 земаља Европе и Азије који су осим у међународном такмичарском (20 филмова у трци за награду Гран при и 10.000 евра), распоређени још у 10 паралелних програма, као и у још пет подфестивала: Анимирани сан, Студентски фестивал, Месечари, Само филм и Балтички догађај (такмичарски програм филмова из Естоније, Латвије и Литваније).

На Талинском фестивалу, на који је "Политикин" извештач стигао захваљујући свесрдној помоћи и позиву господина Урмаса Раета, министра спољних послова Естоније, одржава се и конференција "Улога филма у очувању културних различитости у Европи", као и вишедневни Копродукцијски балтички маркет на којем је представљен и пројекат "Из Београда с љубављу" Бојана Вулетића. После успеха на летошњем Сарајевском фестивалу, на којем је овај пројекат награђен стипендијом Европске асоцијације филмских продуцената, талинско учешће је његово друго међународно представљање. И у Талину овај Вулетићев пројекат наилази на симпатије, јер је реч о љубавној комедији са елементима мјузикла.

– "Из Београда с љубављу" је омнибус од пет прича о развоју једне љубавне везе, испричаних кроз призму пет парова. У свакој причи један од љубавника је из Београда, а други из иностранства, објашњава копродукцијски потенцијал будућег филма његов продуцент Мирослав Могоровић који борави у Талину.

– Оно што се потенцијалним партнерима, чини се, највише свиђа, јесте Вулетићева идеја да то буде прича о странцима који долазе у Београд да нађу љубав или секс, или љубав и секс заједно. Свака од пет прича насловљена је по уобичајеним фазама сваке љубавне везе: заљубљивање, идила, криза, прељуба и на крају венчање, каже Могоровић, веома задовољан наступом на Талинском копродукцијском маркету.

Да копродукције нису стране естонској кинематографији, уверава нас и талински продуцент Артур Тарвик (продуцент допадљивог естонског филма "Fade up"), истичући и подршку Филмског центра Естоније, који је после неколико година транзиционих лутања, заблуда и неправилности у раду, сада чврста, поуздана и правична институција. Пре свега, наравно, корисна естонским филмским ствараоцима и подмлатку који, од ове године, може да се школује и у новооснованој талинској Филмској академији (до стицања независности, филмаџије су се најчешће школовале на академији у Москви).

– Наш филмски центар сада добро и корисно функционише по веома прецизним и стриктним правилима. Својевремено смо и ми правили грешке, као и ви у Србији. О судбини и финансирању филмова одлучивале су комисије, новац се раситњавао и често давао под притисцима, а коначни резултати су били поражавајући. Тек када је на иницијативу Асоцијације продуцената одлучено да о филмовима, који могу добити подршку из фонда Филмског центра Естоније, може да одлучује само један човек са мандатом од три године (и правом на још један реизбор), све се променило набоље и сада ствари функционишу без грешке, каже Артур Тарвик.

Од Тарвика смо сазнали и да Филмски центар Естоније годишње располаже са фондом од четири милиона евра, да у просеку један филм кошта између 800 хиљада и милион евра, да је максимална сума за коју продуцент може да конкурише 400 хиљада евра и да се она исплаћује у фазама тек пошто продуцент детаљно предочи све рачуне. Осим овог званичног, у Естонији постоје још два мања фонда: Културкапитал фонд од 100 хиљада евра и Копродукцијски фонд при Министарству за културу Естоније на којем један филм може да добије максимално 50 хиљада евра. У Естонији не постоји "српски изум" такозваног дискреционог права министара, по којем је могуће одобравати средства за филм из свеукупног буџета земље, а ван одлука Филмског центра. Естонија има свега милион и четири стотине хиљада становника и годишње произведе од шест до осам филмова.

-------------------------------------------------------------------------

Муке уметничке директорке

Иако је јубиларни Талински фестивал богат филмовима и догађајима и гостима (укупно 400 гостију), иако наизглед има довољно дворана и публике, уметничка директорка фестивала Тина Лок у разговору за "Политику" изразила је узнемирење. Локова је забринута чињеницом да је буџет од девет милиона естонских круна (око 600 хиљада евра), веома мали за овако обиман, амбициозан и уникатан балтички фестивал са важном културном мисијом, па да је неопходно убудуће планирати средства и за фестивалску мултиплекс дворану достојну манифестација која је увршћена међу 60 међународних фестивала који имају подршку ФИАФ-а. Подршку фестивалу дали су хотели, авио-компанија, чак и такси-удружења, како би се гости у граду, који је на Унесковој листи културних баштина, током фестивала осећали што пријатније.